Сомалски језик је један од 6 језика сомалске подскупине источнокушитских језика, и има три дијалекта северносомалски, бенадир и ар-ашраф (ашраф). Северносомалски је постао темељем стандардним сомалским језиком, службени језик у Сомалији.
Класификација
Сомалијски језик је класификован у кушитску грану афроазијске породице, тачније у низијску источнокушитску поред афарског и сахоског.[10] Сомалијски је најбоље документован од кушитских језика,[11] са академским проучавањима језика који датирају из касног 19. века.[12]
Археолошка ископавања и истраживања у Сомалији открила су древне натписе у посебном систему писања.[13] У извештају из 1878. године Краљевском географском друштву Велике Британије, научник Јохан Марија Хилдебранд је приметио приликом посете области да „од античких аутора знамо да су ови окрузи, који су данас тако пустињски, раније били насељени и цивилизовани[…] Ја са такође открио древне рушевине и натписе на стенама, у виду сликама и слова[…] Они до сада нису дешифровани."[14]] Према извештају Министарства информисања и националног савета из 1974. године, ово писмо представља најраније писано сведочење о Сомалији.[13]
Знатно касније, сомалијски археолог Сада Мире објавила је древне натписе пронађене широм Сомалиленда. Како се током већег дела сомалијске лингвистичке историје језик није широко користио за књижевност, публикације др Мире доказују да писање као технологија није било страно нити ретко у региону.[15] Ова дела су са семитских химајаритских и сабијанских језика који су се углавном говорили у данашњем Јемену — „постоји опсежна и древна веза између људи и култура са обе стране обале Црвеног мора“, тврди Мире. Ипак, док још много таквих древних натписа тек треба да се пронађе или анализира, многе су „булдожери уништили, пошто Министарство туризма није могло да купи земљиште или заустави уништавање“.[15]
Поред Ахмедовог латиничног писма, други правописи који су вековима коришћени за писање сомалијског језика укључују давно успостављено арапско писмо и вададско писмо.[16][17] Према Богумилу Андрзејевском, ова употреба је била ограничена на сомалијске свештенике и њихове сараднике, јер су шеици радије писали на литургијском арапском језику. Ипак, постоје различити такви историјски рукописи на сомалском, који се углавном састоје од исламских песама (касида), рецитација и певања.[18] Међу овим текстовима су и сомалијске песме шеика Увајса и шеика Исмасила Фаре. Остатак постојеће историјске литературе на сомалијском углавном се састоји од превода докумената са арапског.[19]
Од тада се за транскрипцију сомалијског језика користио низ система писања. Међу њима, сомалијска латиница,[20][21] званично усвојена 1972. године, је најшире коришћена и призната као званична ортографија државе.[22] Ово писмо су развили бројни водећи научници Сомалије, укључујући Мусу Хаџи Исмаил Галала, Б. В. Андрзејевског и Шире Џама Ахмеда посебно за транскрибовање сомалијског језика, и користи сва слова енглеског латиничног писма осим p, v и z.[23][24] Нема дијакритичких знакова или других посебних знакова осим употребе апострофа за глоталну паузу, која се не појављује на почетку речи. Постоје три сугласничка диграфа: DH, KH и SH. Тон није означен, а предњи и задњи самогласници се не разликују.
^Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Somali”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN3-12-539683-2
^ абMinistry of Information and National Guidance, Somalia, The writing of the Somali language, (Ministry of Information and National Guidance: 1974), pp. 5
^Royal Geographical Society (Great Britain), Proceedings of the Royal Geographical Society of London, Volume 22, "Mr. J. M. Hildebrandt on his Travels in East Africa", (Edward Stanford: 1878), p. 447.
^ абMire, Sada (2015-03-01). „Mapping the Archaeology of Somaliland: Religion, Art, Script, Time, Urbanism, Trade and Empire”. African Archaeological Review. 32 (1): 111—136. ISSN1572-9842. doi:10.1007/s10437-015-9184-9.
^Quath, Faati (1957). Islam Walbaasha Cabra Taarikh [Islam and Abyssinia throughout history] (на језику: арапски). Cairo,Egypt.
Laitin, David (1977). Politics, Language, and Thought: The Somali Experience. University Of Chicago Press.
Lecarme, Jacqueline; Maury, Carole (1987). „A software tool for research in linguistics and lexicography: Application to Somali”. Computers and Translation. Paradigm Press. 2: 21—36. S2CID6515240. doi:10.1007/BF01540131.
Armstrong, L.E. (1964). „The phonetic structure of Somali,”. Mitteilungen des Seminars für Orientalische Sprachen Berlin. 37 (3): 116—161.. .
Bell, C.R.V (1953). The Somali Language. London: Longmans, Green & Co.
Berchem, Jörg (1991). Referenzgrammatik des Somali.. Köln: Omimee.
Cana, Frank Richardson (1911). „Somaliland”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). стр. 378—384;see page 379. „Inhabitants.—The Somali belong to the Eastern (Abyssinia) Hamitic family…. Their influence has been very slight even on the Somali language, whose structure and vocabulary are essentially Hamitic, with marked affinities to the Galla on the one hand and to the Dankali (Afar) on the other.”
Cardona, G.R. (1981). "Profilo fonologico del somalo," Fonologia e lessico. Ed. G.R. Cardona & F. Agostini. Rome: Dipartimento per la Cooperazione allo Sviluppo; Comitato Tecnico Linguistico per l'Università Nazionale Somala, Ministero degli Affari Esteri. Volume 1, pages 3–26.
Dobnova, Elena Z (1990). Sovremennyj somalijskij jazyk. Moskva: Nauka..
Puglielli, Annarita (1997). "Somali Phonology," Phonologies of Asia and Africa, Volume 1. Ed. Alan S. Kaye. Winona Lake: Eisenbrauns. Pages 521–535.
Lamberti, M (1986). Die Somali-Dialekte. Hamburg: Buske..
Lamberti, M (1986). Map of the Somali-Dialects in the Somali Democratic Republic. Hamburg: Buske..
Saeed, John Ibrahim (1987). Somali Reference Grammar. Springfield, VA: Dunwoody Press.