Солунски вилајет

ولايت سلانيك
Vilâyet-i Selânik
Солунски вилајет
1867.—1912.

Солунски вилајет око 1900.
Главни градСолун[1]
РегијаБалкан
Земља Османско царство
Становништво134.7915 (1911)[2]
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликВилајет
Историја 
• Успостављено
1867.
• Укинуто
1912.
Претходник
Следбеник
Солунски ејалет (Османско царство)
Румелијски ејалет (Османско царство)
Краљевина Грчка
Краљевина Србија
Краљевина Бугарска
Хришћанске школе у Солунском вилајету почетком 20. века

Солунски вилајет је био административна јединица Османског царства формирана 1867. године. Вилајет је захватао територију од 33,500 km2.[3] Ова велика административна јединиица граничила се на истоку Кнежевином Бугарском и Источном Румелијом (до 1885. када је ова област припојена Бугарској) и Једренским вилајетом. На северу и северозападу Косовским и Битољским вилајетом, док се на југу граничио са Јањинским вилајетом и био ограничен Егејским морем. Вилајет је престао да постоји 1912. јер је његова територија након Балканских ратова 1912-1913. подељена између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Краљевине Бугарске.

Административна подела

Солунски вилајет је био подељен на неколико мањих административних јединица-санџака:

  • Солунски санџак
  • Серски санџак
  • Драмски санџак
  • Тасоски санџак
  • Серфиџе санџак[4]

Демографски подаци

Према османском попису 1881 / 82-1893, вилајет је имао укупно 1.009.992 људи, етнички се састојао од:[5]

Према османском попису 1906/07, вилајет је имао укупно 921.359 људи, етнички се састојало од:[6]

  • Муслимани - 419.604
  • Православни Грци - 263.881
  • Православни Бугари - 155.710
  • Јевреји - 52.395
  • Власи (Власи) - 20.486
  • Цигани - 4.736
  • Католички Грци - 2.693
  • Оријентални Јермени - 637
  • Протестанти - 329
  • Католички Јермени - 58
  • Латини - 31
  • Сиријци - 4
  • Страни држављани - 795

Извори

  1. ^ Geographical Dictionary of the World. Concept Publishing Company. стр. 1626—. ISBN 978-81-7268-012-1. 
  2. ^ Teaching Modern Southeast European History Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012). Alternative Educational Materials, pp. 26
  3. ^ Europe Volume 1, Приступљено 28. 3. 2013.
  4. ^ D. M. Brancoff, La Macédoine et sa population chrétienne, avec deux cartes ethnogtaphiques, Paris 1905, 8-9; Српско-албански односи, 4-10.
  5. ^ Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830-1914, Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press, p. 158-159
  6. ^ Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830-1914, Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press, p. 168-169

Литература

Спољашње везе