Оптички нишан ПСО-1, ноћне справе 1ПН51/1ПН58 и подесиви механички нишани
Снајперска пушка Драгунов (рус.Снайперская Винтовка Драгунова), позната и као СВД или само Драгунов је совјетска и руска полуаутоматскаснајперска пушка калибра 7.62x54Р.[1] Конструисао ју је почетком 1960-их Јевгениј Драгунов, искусни конструктор прецизног оружја, те је у његову част и добила име.[2]
Снајперска пушка Драгунов је у то време била у самом врху снајперског наоружања, а и данас је једна од најпрепозатљивијих и нараспростањенијих снајперских пушака на свету.[3][4]
Развој
Поглед кроз ПСО-1 дневни оптички нишан
Крајем 1950-их објављен је конкурс за израду полуаутоматскеснајперске пушке за совјетску војску. На конкурсу је победио конструкторски тим на челу с конструктором Јевгенијем Драгуновим.[5] Они су направили пушку која функционише по принципу позајмице барутних гасова и ротирајућег затварача, а 1963. је уведена у наоружање војске и названа је по имену њеног конструктора (Снайперская Винтовка Драгунова). Специјално за ову снајперску пушку био је направљен нови „снајперски” метак калибра 7,62x54Р са зрном од челичног језгра, пушка такође може користити и обичан пешадијски или митраљески метак у том калибру уколико специјалан снајперски није доступан. Упоредо за Драгунов снајпер су развијене и нове оптичке справе, дневни оптички нишан ПСО-1 који је у то време представљао сам светски врх, а својом једноставношћу је уз минималну обуку омогућавао лагану употребу чак и неискусним стрелцима.[6] Развијене су и ноћне оптичке справе 1ПН51, а касније и 1ПН58 како би стрелцу омогућиле дејство по мраку.[7]
Опис
Драгунов се показао врло добро током Првог рата у Авганистану, Ирачко-иранског рата и у бројним другим сукобима широм света и представља један од најтраженијих ратних трофеја. Страни стручњаци су писали о снајперској пушци Драгунов: „Нема ништа непотребно, ништа компликовано нити осетљиво за руковање. Све што вам преостаје је – нишани и пали. У швајцарском војном часопису Schweizer Waffen-Magazin је 1989. објављен чланак посвећен овом оружју.[2] У њему је писало:
„
Совјетска снајперска пушка Драгунов за класично руску муницију калибра 7,62x54Р са прстенастим ободом на дну чауре убраја се у ретке колекционарске предмете на западу. Једну од њих смо подвргли практичној провери... Снајпер Драгунов је врло добро конструисан. Упркос традиционалним канонима пројектовања прецизног оружја, бивши спортски стрелац Драгунов своју пушку је направио као лако оружје. Норме НАТО-а за снајперске пушке прописују максимални ефективни домет од 600 јарди (548,6 m) у серији од 10 хитаца – 15 in (38 cm). Совјетска снајперска пушка Драгунов с лакоћом надилази те захтеве. Трзај је умерен, без обзира на релативно крупан метак. Пушке Драгунов познате су по томе да поуздано функционишу и у најсложенијим окружењима без потребе за посебно педантним одржавањем.
”
У конструкцији Драгунова користи се исти рад аутоматике као и код аутоматске пушке АК-47, али с измењеним системом коришћења енергије гасова. Осим основног оптичког нишана са фиксним повећањем 4Х на ову пушку се могу поставити и ноћни нишани. На ранијим верзијама кундак и облоге били су израђени од дрва, док је на савременијим верзијама облога израђена од пластике, кундак може бити дрвен или полимерски. На пушкама с ознаком СВД-С постоји посебан полимерски рукохват и метални преклопни кундак. Једна од карактеристика снајперске пушке Драгунов је што цев има посебни додатак за монтирање бајонета. Снајперска пушка Драгунов и њен оптички нишан без знатних сметњи проверено функционишу на температурама од -50 °C до +50 °C.
Верзије
СВД- основни модел
СВДС- модел са преклопним кундаком, намењен падобранским трупама
СВДК- крупнокалибарска верзија Драгунова са јачим метком- 9,3×64mm и преклопним кундаком
ТСВ-1- малокалибарска верзија у калибру .22 Long Rifle, намењена за тренинг и обуку
СВДМ- уапређени Драгунов са Пикатини шином и преклопним кундаком за лакше ношење
Земље кориснице
Земље које користе Драгунов, на мапи плавом бојомМађарски војник са пушком ДрагуновКазахстански војник са ДрагуновимУкрајински снајпериста на вежби у Шкотској
Иран- иранска фабрика наоружања од 1980-их производи домаћу копију Nakhjir 3. Иранска верзија је изврсног квалитета који се не разликује од оригинала.[9][10]
Турска- Жандармерија Турске и специјална јединица полиције користе Драгунов
Ирак- ирачка фирма Ал Кадесија производила домаћу верзију базирану на оригиналном СВД-у и румунској копији PSL
