Симо Кларић (Калиновик, 5. мај 1924[1] – 10. јануар 2019) српски је књижевник. Прве литерарне радове штампао је у београдским листовима и часописима.[2]
Биографија
Симо Кларић рођен је 1924. године у Боријама, код Калиновика. Учесник је НОР-а од 1941. Новинарством се бавио од 1947. године. Један је од уредника дневника Ослобођење[1]. Радио је у Сарајеву, Београду и Москви. За потребе школа у Србији приредио је велику књигу избора из поезије и прозе Бранка Ћопића (370 страница) "Златне бајке о људима - Бранко Ћопић у сто лекција", прво издање 1991, касније још два издања. Симо Кларић је заступљен у првој југословенској антологији хумора, са још дванаест хумориста, "Савремени југословенски смијех", штампаној 1959. године. Живи у Касиндолу, Источно Сарајево.[3]
Библиографија
- Глигерева стијена (1955)
- Ми, шала и живот (1957)
- Адам, Ева и хљеб (1963)
- Колиба на Зобишту (1983)
- Људи нарочитог кова (1995)
- Раскућени (1997)
- Ловчеве приче (1998, друго издање 2004)
- Насмијте се људи (1999)
- Милионер (2001)
- Босанске баладе (2002, друго издање 2003)
- Борјани (2005)
- Расуло (2006)
- Они људи и оне године (2015)
Референце
Литература
- Симо Кларић: Они људи и оне године, Матична библиотека Источно Сарајево, 2015
Спољашње везе
- Матична библиотека Источно Сарајево [1]
