Сима Релић (Бешеновачки Прњавор, код Сремске Митровице, 1918 — Нови Сад, 26. децембар 1981) био је учесник Народноослободилачке бробе.
Биографија
Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП). Августа 1941, након што су усташе ухапсиле групу мештана Бешенова, међу којима је била и његова супруга Каја, заједно са двојицом мештана је напао и разоружао стражаре и ослободио ухапшене, након чега су отишли на Фрушку гору. Касније се његова група повезала са првом партизанском групом, у којој су се налазили и одбегли политички-затвореници из сремскомитровачког затвора.
Септембра 1941. био је постављен за првог команданта Фрушкогрског партизанског одреда.
Умро је 26. децембра 1981. у Новом Саду, а сахрањен је у родном месту.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден републике са златним венцем, којим је одликован септембра 1979. године.
Заједно са њим у партизанима борила се и његова супруга Каја Релић (1915—1942), која је у пролеће 1942. заробљена од усташа и 6. маја 1942. стрељана у Сремској Митровици, заједно са Јованком Габошац.
Референце
