Светски дан животиња (енгл.World Animal Day; фр.Journée mondiale des animaux) обележава се од 1931. године сваког 4. октобра. Познат је и као Међународни дан заштите животиња и као Светски дан заштите животиња. Посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета.
О Светском дану животиња
Младунци животиња
Историјат
Први трагови заштите животиња датирају далеко у прошлост када су владари давали основна упутства народу да стоку треба хранити и појити, а не батинати. У периоду од 17−19. века велики мислиоци покрећу теме заштите животиња, као и њихова права. Почиње да се спомиње и морална обавеза човека да их штити.[1]
Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi.
Светски дан животиња проглашен је 1931. године на конвенцији еколога у Фиренци да би се истакла угроженост врста. Хајнрих Зимерман ( нем.Heinrich Zimmermann), немачки писац и издавач часописа Човек и пас (Mensch und Hund/Man and Dog) 24. марта1925. године у Берлину је организовао први Светски дан животиња. Године 1929. је датум пребачен на 4. октобар. Имао је тада следбенике једино у Чешкој, Швајцарској, Немачкој и Аустрији. Тек у Фиренци је одлучено једногласно да се 4. октобар прогласи званичним датумом Светског дана заштите животиња.
[2]
И од тада традиционално се, сваког 4. октобра, на дан Светог Фрање Асишког – заштитника животиња, обележава овај дан. [1]
Овог дана све организације за заштиту животиња, као и сви азили за животиње широм света, организују обиласке својих институција, едукативне радионице, прикупљају се донације, удомљавају се љубимци, као и разне друге активности.
Циљ Светског дана животиња је да се побољша однос према животињским врстама широм света, као и да се пружи подршка појединцима, групама и организацијама које се старају о животињама.[3]
Угроженост
Свака врста у природи има значај за екосистем и своју улогу у њему. Све врсте су директно или индиректно повезане. Неке имају локални, неке регионални, а неке глобални утицај на животну средину и екологију. Угроженост једне врсте временом директно или посредно утиче на опстанак друге. [4][5]
У Србији
У Србији постоји велики број угрожених врста. Говори се о 273 врсте птица, 66 врста сисара, 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба. Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке, шарке.[6]
_(17758692029).jpg)
