Свемирски змај је драма за децу српског академика, књижевника, драмског писца, сценаристе и редитеља Душана Ковачевића. Ова једночинка је једна од његових раних комедија[1] и написана је 1973. године. Намењена је деци, као увод у игре одраслих,[2] како гласи њен поднаслов.[3]
Драма је писана за дечји програм РТС-а,[4] а у позоришту је премијерно изведена 9. новембра 1981. године, у Малом позоришту „Душко Радовић” у Београду.[5]
По новом програму наставе и учења драма Свемирски змај Душана Ковачевића уврштена је у програм обавезне лектире за седми разред основне школе у Србији.[6]
О драми
Као и за друге драмске текстове Душана Ковачевића и за драму Свемирски змај карактеристично је непостојање јасних жанровских разлика. и она је, уз апострофирање друштвене стварности, проткана смешним и озбиљним, узвишеним и ниским, лепим и ружним. Ковачевићев хумор нема елементе сатире и није израз лицемерне пакости, већ је добронамерно лековит и указује на лоше појаве у јавном животу и круте карактере и поступке, људске слабости и лоше склоности. У овој драми писац не повлађује дечјем узрасту, већ драмском тексту прилази одговорно и са уважавањем публике која га чита, њихове игре и посебно маштовитости. Све је писано према законитостима врхунског драмског дела.[4]
Јунаци драме
Главни јунаци драме су деца:
- Миле Пиле,
- Уображена Сања,
- Влаја Научник
- Мића Понављач
- Слинави Јован
Осим њих ту је и неколицина одраслих, једна мачка и ветар.[2]
Радња драме
УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!Радња драме се дешава у великом дворишту у малом граду, током летњег распуста. Главни јунаци - деца смишљају како да испуне време. Њима све игре са јасним правилима (попут жмурки, качење на трамвај и сличних) брзо досаде. Њихову пажњу, време и енергију највише заокупља прављење змаја јер ту нема унапред задатих правила, осим основних које морају да испоштују да би змај био употребљив: да сам змај има тело и канап, да има ветра који ће га подићи и простора где ће полетети. Од чега ће и какав бити змај, куда ће летети деца слободно, по својим замислима стварају, што њихову игру чини креативном — деца сама осмишљавају неку идеју, посао, игру која није пуко маштање, него има своју намену и корисност.[1]
Радња се заснива на антагонизму и конфликтима деце и одраслих кроз комичне ситуације, духовите реплике и маштовиту игру деце. Одрасли се са носталгијом сећају свог детињства, али немају разумевања за поступке данашње деце.[4] Сцене које посебно привлаче пажњу јесу сусрет деце са светским путником који путује авиоједромобилом – превозним средством које може да лети, једри и вози по земљи, као и веома необично суђење ветру.[3]
Референце
Литература
Спољашње везе
