Саша Илић (фудбалер, 1970)

За друге особе са истим именом погледајте страницу Саша Илић (вишезначна одредница).
Саша Илић
Лични подаци
Пуно име Саша Илић
Датум рођења (1970-09-05)5. септембар 1970. (54 год.)
Место рођења Скопље, СФР Југославија
Висина 1,93 m
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1990 Вардар 25 (0)
1990—1995 Партизан 6 (0)
1991—1992 → Спартак Суботица 15 (0)
1992—1993 → Борац Бања Лука 27 (0)
1995—1997 Даеву Ројалс 49 (0)
1997—2000 Хамбургер 0 (0)
2000—2002 Вардар 17 (0)
2002—2003 Динамо Санкт Петербург 15 (0)
2003—2004 Персеполис 31 (0)
2004—2005 Естегхлал Ахваз 32 (0)
2005—2007 Пегах Гилан
2007—2010 Работнички
2010—2013 Металург Скопље
2013—2014 Горно Лисиче 3 (0)
Репрезентативна каријера
1997—2005 Македонија 5 (0)

Саша Илић (Скопље, 5. септембар 1970) је бивши македонски фудбалски голман.

Клупска каријера

Саша Илић је рођен у Скопљу где је почео каријеру у екипи Вардара. Пред почетак сезоне 1990/91. је прешао из Вардара у Партизан.[1] У београдском клубу су у том моменту били голмани Фахрудин Омеровић и Горан Пандуровић, тако да Илић није био у плановима тадашњег тренера Милоша Милутиновића. Наредне две сезоне је провео на позајмицама, најпре у Спартаку из Суботице а потом и у Борцу из Бања Луке.[1]

Вратио се у Партизан од сезоне 1993/94. Први голман је био Горан Пандуровић, а Илић је био његова резерва, тако да је у пролећном делу сезоне, на мечу против ОФК Београда, дебитовао на голу Партизана, скоро четири године од доласка у Београд.[1] До краја те сезоне, у којој је Партизан освојио дуплу круну, другу у историји, Илић је укупно скупио четири наступа, а бранио је између осталог и на 96. вечитом дербију, када је Црвена звезда славила на Маракани резултатом 3:2.[2] И у наредној 1994/95. сезони је ретко добијао прилику, бранио је на само три званичне утакмице, две у првенству и једну у купу Југославије.[3]

У лето 1995. је напустио Партизан и прешао у Даеву Ројалс из Јужне Кореје. Две године је стајао на голу јужнокорејског клуба да би 1997. прешао у немачки Хамбургер. Три године је био у клубу из Хамбурга али током тог периода није забележио ниједан званичан наступ.[4] Уследио је повратак у Вардар, затим играње за Динамо из Санкт Петербрурга а потом је неколико година наступао у Ирану. Пред крај каријере је играо у родној Македонији.

Репрезентација

За сениорску репрезентацију Македоније је дебитовао у јуну 1997. године на утакмици са Исландом у оквиру квалификација за Светско првенство 1998. у Француској. Укупно је забележио пет наступа за А тим Македоније а последњи пут је стајао на голу националног тима 2005. године.[5]

Референце

  1. ^ а б в „Prvi Partizanov Saša Ilić, pre Saše Ilića!”. retropartizan.in.rs. 19. 12. 2020. Архивирано из оригинала 13. 09. 2021. г. Приступљено 13. 9. 2021. 
  2. ^ „Времеплов: Ивићеви голови, црвени картон и победа у 96. вечитом дербију”. mojacrvenazvezda.net. 30. 4. 2017. Приступљено 12. 9. 2021. 
  3. ^ „Saša Lj. Ilić”. partizanopedia.rs. Приступљено 13. 9. 2021. 
  4. ^ „Saša Ilić”. bdfutbol.com. Приступљено 13. 9. 2021. 
  5. ^ „Saša Ilić”. eu-football.info. Приступљено 13. 9. 2021. 

Спољашње везе

  • Саша Илић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  • Саша Илић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)