Налази се североисточно од Урошевца, а сматра се да се у његовој околини налазе остаци средњовековногСврчина, једног од дворацаНемањића. Село је у равници, у долини речице Сазлије. Главни део села је на левој страни долине, а један део села је и с десне стране, одмах поред речице.
Историја
Име села је по ранијој познатој бари Сазлији поред које је основано, а име баре је по трсци којом је она била обрасла (трска тур.саз).
Село се дели на Сазлију, с леве, и Реткоцер с десне стране речице. Оба су дела збијена, а празан простор је између њих незнатан. Реткоцер је као незнатно насеље још од свога оснивања (1878) сматран, а и сад се сматра, за заселак или махалу Сазлије.
Село је постало 1864. као насеобина Черкеза које су Турци ту населили. На њихово место, пошто су се они иселили кад се Србија примакла Косову 1878, насељени су мухаџири из ослобођених крајева Србије у тој и претходној години. Тад је постала и одвојена махала Реткоцер, којој је име дошло по селу Реткоцеру у Јабланици, одакле је била већина мухаџира. После првог светског рата село је добило и Србе колонисте.
Черкеза је пре исељења било око 20 кућа.
Арбанаси мухаџири су:
Речиц (8 к.), од фиса Сопа. Предак овог рода Максут доселио се око 1750. из Топојане у Љуми у Топлицу, у село Плану, где се запослио у текији и постао дервиш. Појасеви у 1932. од претка Максута: Максут, Исен, Зенељ, Сали, Браим, Имер, Исмаљ (45 г.).- Неко од Максутове деце је прешао у топличко село Речицу, одакле род дошао као мухаџир.
Девца (2 к.), од фиса Краснића, из Девца (Топлица).
^Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965
.svg)
