Као противник уједињењаКраљевине Србије и Краљевине Црне Горе наставља комитовати. Један је од Црногораца за којима су србијанске власти расписивале потернице "тражи се жив или мртав" с највећим новчаним износима. Његова постројба комита је извршила читав низ оружаних акција.[1][2]
Вратио се у Црну Гору у марту 1922. године и обновио комитске акције.[1][2]
Акције
Ондашњи лист "Народна ријеч", од 4. октобра 1922. у свом тексту наводи да су се 22. септембра 1922. Распоповић и његова герилска група у железничком вагону, који је ишао у праву Бар-Вирпазар, ликвидирали осам војника и једног жандарма. Други лист "Слободна мисао" о истом догађају је писао како је Распоповић са својом групом, у станици Туђемили, "убио девет војника и два жандарма"[1][2]
Погибија
Воjвода Распоповић убијен је у борбама крај Никшића 28. децембра 1923. у којима је изгинула и цела његова пратња. Њихова измасакрирана тела су југословенске војне власти изложиле на снегу, пред Храмом Св. Василија Острошког у Никшићу, а около њих постројили трупе, те су се ту сликали, а слика је објављену у листу тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[1][2]