Саво Вујовић

Саво Вујовић
Лични подаци
Датум рођења(1900-01-17)17. јануар 1900.
Место рођењаЦетиње, Краљевина Црна Гора
Датум смрти20. април 1973.(1973-04-20) (73 год.)
Место смртиХерцег Нови, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеСликарство, Графика, Педагогија
ПравацИмпресионизам, Поетски реализам, Кубизам, Апстракција

Саво Вујовић (Цетиње, 17. јануар 1900. — Херцег Нови, 20. април 1973.) био је српски сликар, графичар и ликовни педагог из Црне Горе.

Биографија

Саво Вујовић је студије сликарства започео на Уметничкој школи у Београду 1919--1922, у класи Љубе Ивановића. Наставио да се усавршава у Прагу, најпре у Прузисловој уметничкој школи, а 1922--1924. у школи Енгела Милера. По завршетку школовања вратио се на Цетиње, где је радио као професор цртања у тамошњој гимназији.[1]

Покреће први хумористички лист у Црној Гори Мали Радојица (1926–1928). Бавио се и карикатуром. Излаже на првој изложби Удружења ликовних уметника у Београду 1927. и учествује на свим пролећним и јесењим изложбама. У Љубљани, за време Другог светског рата, ради као гимназијски професор.[2]

У Херцег Нови прешао 1948. где је радио као шеф одсека сценографије у позоришту, а касније као шеф графичког одсека Школе за примењену умјетност.[3]

Био је члан иницијативног одбора за оснивање Удружења ликовних умјетника Црне Горе (1946).[1]

Ликовно стваралаштво

У његовом сликарству до краја Другог светског рата издвајају се три периода: импресионистички и сезанистички (упоредо до 1931), те период поетског реализма (до 1945). Под утицајем рада у графици од 1950. настаје кубистички период који је, уз краће прекиде, трајао до 1966. када је наступила последња, апстрактна фаза која је трајала до уметникове смрти.[3]

Серију графика Вујовић је посветио мотивима из Горског вијенца, на којима се могу евидентирати сценографска и декоративна решења.[2]

Самосталне изложбе

Колективне изложбе

Награде

  • Награда Народног позоришта за сценографију, Цетиње (1945, 1949);
  • Награда УЛУЦГ-а (1946);
  • Награда за декорацију, „100 година смрти Петра II Петровића Његоша” (1951);
  • Награда Општине Цетиње (1957);
  • Награда Извршног вијећа НРЦГ (1957, 1958);
  • Награда I Херцегновског зимског салона (1968).

Референце

  1. ^ а б „Arte - Savo Vujović - Biografija”. www.arte.rs. Приступљено 2025-01-09. 
  2. ^ а б „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2025-01-09. 
  3. ^ а б „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-09. 

Литература

  • В. Ђурић, Умјетничка галерија Цетиње, Цетиње 1958;
  • А. Пријић, Саво Вујовић, Титоград 1966;
  • 100 слика Саве Вујовића, Умјетничка галерија „Јосип Бепо Бенковић”, Херцег Нови, јул 1969;
  • Ђ. Пејовић, Просвјетни и културни рад у Црној Гори 1918--1941, Титоград 1982;
  • Југословенска графика 1950--1980, Београд 1985;
  • Јубиларна изложба Удружења ликовних умјетника Црне Горе 1946--1986, Титоград 1986;
  • Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цетиње 1987.
  • М. Ломпар, „Саво Вујовић”, Црногорски сликари, Подгорица, 2010;
  • Н. Вујошевић, „Саво Вујовић: сликар лирских остварења”, Мементо, црногорска модерна умјетност, друго допуњено издање, Подгорица, 2016, 111–115.

Види још

Спољашње везе