Савез комуниста Црне Горе

Савез комуниста Црне Горе
Комунистичка партија Црне Горе
Основана4. октобар 1948.
Распуштена22. јун 1991.(1991-06-22) (42 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Црну Гору
НаследникДемократска партија социјалиста Црне Горе
СедиштеТитоград
СР Црна Гора
Југославија
Омладински огранакСавез социјалистичке омладине Црне Горе
Број чланова (1981)72.009[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Савез комуниста Црне Горе (скраћено СК ЦГ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. владала у Социјалистичкој Републици Црној Гори, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Основан је октобра 1948. под називом Комунистичка партија Црне Горе (КП ЦГ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Црне Горе. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Црној Гори, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Црне Горе. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, на Једанаестом конгресу 22. јуна 1991. променио је назив у Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС ЦГ).

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Црној Гори и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Црној Гори, одржаним децембра 1990. СК ЦГ освојио је 56% гласова, односно 83 (од 125) посланичких места и успео да сачува апсолутну власт.[а]

Историја

Црногорски комуниста и револуционар Милован Ђилас (1911—1995)
Плакат за оснивачки конгрес КП Црне Горе 1948.

Пре званичног оснивања Комунистичке партије Црне Горе, 1948. године, на простору Црне Горе деловала је Покрајинска организација КПЈ, а њене прве активности јављају се уочи избора за Уставотворну скупштину, који су одржани у новембра 1920. године. Након забране деловања Комунистичке партије, 1921. њене организације наставиле су са илегалним деловањем. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, руководства локалних организација КПЈ на подручју Црне Горе залагала су се промену државног уређења путем укидања монархије и стварања федералне републике, а у појединим периодима заговарано је и потпуно разбијање државе путем стварања независних република, међу којима би била и Црна Гора. У исто време, заговарано је и стварање посебне црногорске нације.

Према стању из 1980. године, Савез комуниста Црне Горе имао је 72.009 чланова.

На првим вишестраначким изборима у Црној Гори децембра 1990. године СК Црне Горе је убедљиво победио, освојивши 56,2% гласова.

Јуна 1991. године Савез комуниста Црне Горе је променио назив у Демократска партија социјалиста, под којим и данас делује.

Конгреси и Конференције

Конференције ПК КПЈ за Црну Гору

Списак Обласних и Покрајинских конференција КПЈ за Црну Гору одржаних од 1919. до 1940. године:[б]

  • Прва обласна (покрајинска) конференција СРПЈ(к) за Црну Гору — одржана 4. априла 1920. у Подгорици[2]
  • Друга обласна (покрајинска) конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 31. октобра 1920. у Подгорици[2]
  • Трећа покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 24. фебруара 1924.[3]
  • Четврта покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана новембра 1925. у Подгорици[4]
  • Пета покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 21. октобра 1928. у Подгорици[5]
  • Шеста покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана октобра 1932. у Котору[6]
  • Седма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору — одржана 30. августа 1934. у Подгорици[7]
  • Осма покрајинска конференција КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију — одржана од 7. до 9. августа 1940. у Жугића Барама, код Жабљака[8]

Конгреси КП и СК Црне Горе

  • Први (оснивачки) конгрес КП Црне Горе — одржан од 4. до 7. октобра 1948. на Цетињу
  • Други конгрес СК Црне Горе — одржан од 20. до 22. октобра 1954. у Титограду
  • Трећи конгрес СК Црне Горе — одржан од 1. до 3. јула 1959. у Титограду
  • Четврти конгрес СК Црне Горе — одржан од 15. до 17. марта 1965. у Титограду
  • Пети конгрес СК Црне Горе — одржан од 12. до 14. децембра 1968. у Титограду
  • Шести конгрес СК Црне Горе — одржан од 4. до 5. априла 1974. у Титограду
  • Седми конгрес СК Црне Горе — одржан од 24. до 26. априла 1978. у Титограду
  • Осми конгрес СК Црне Горе — одржан од 27. до 28. априла 1982. у Титограду
  • Девети конгрес СК Црне Горе — одржан од 22. до 23. априла 1986. у Титограду
  • Десети (ванредни) конгрес СК Црне Горе — одржан од 26. до 28. априла 1989. године у Титограду
  • Једанаести конгрес СК Црне Горе — одржан 20. октобра 1990. у Титограду (Конгрес је настављен 22. јуна 1991. као Први конгрес Демократске партије социјалиста).

Лидери

Лидери 1920—1948.

Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[в]
име и презиме Почетак мандата крај мандата напомена
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору[г]
Јован Томашевић 4. април 1920.[9] фебруар 1924. умро 3. априла 1924.[10]
Станко Драгојевић 24. фебруар 1924.[3] крај 1924.
Алекса Павићевић крај 1924.[4] новембар 1925.
Никола Ковачевић новембар 1925.[4] фебруар 1928.
Ниша Милановић октобар 1928.[5] јула 1929.[6] ухапшен
Адолф Мук половина 1930. октобар 1930.[6]
Божо Љумовић октобар 1932.[6]
Никола Лекић 30. август 1934.[7] половина 1936. емигрирао
Божо Љумовић 9. август 1940.[8] 1942.
Блажо Јовановић мај 1943. 7. октобар 1948. функцију наставио као секретар Централног комитета

Лидери 1948—1991.

Преглед руководећих личности КП Црне Горе / СК Црне Горе[д]
конгресни период број име и презиме назив функције напомена
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КП ЦГ
1948—1954.
1 Блажо Јовановић секретар Централног комитета 1948—1966.
7. октобар 1948.[11] 22. октобар 1954.
2 конгрес СК ЦГ
1954—1959. 		22. октобар 1954.[12] 3. јул 1959.
3 конгрес СК ЦГ
1959—1965. 		3. јул 1959.[13] 26. јун 1963.
2 Ђорђије Пајковић 26. јун 1963.[14] 17. март 1965.
4 конгрес СК ЦГ
1965—1968.
17. март 1965.[15] 14. новембар 1966.
председник Централног комитета 1966—1982.
14. новембар 1966.[16] 14. децембар 1968.
5 конгрес СК ЦГ
1968—1974. 		3 Веселин Ђурановић 14. децембар 1968.[17] 5. април 1974.
6 конгрес СК ЦГ
1974—1978. 		5. април 1974.[18] 21. март 1977.
4 Војислав Срзентић 21. март 1977.[19] 26. април 1978.
7 конгрес СК ЦГ
1978—1982. 		26. април 1978.[20] 28. април 1982.
8 конгрес СК ЦГ
1982—1986. 		5 Доброслав Ћулафић председник Председништва Централног комитета 1982—1991.
28. април 1982.[21] 27. април 1983.
27. април 1983.[22] 4. мај 1984.
6 Видоје Жарковић 4. мај 1984.[23] 29. октобар 1984.
7 Марко Орландић 29. октобар 1984.[24] 23. април 1986.
9 конгрес СК ЦГ
1986—1989.
8 Миљан Радовић 23. април 1986.[25] 11. јануар 1989.[26] поднео оставку
/ Веселин Вукотић (в.д.) 19. јануар 1989.[27] 28. април 1989. вршилац дужности као координатор Председништва ЦК
10 конгрес СК ЦГ
1989—1990. 		9 Момир Булатовић 28. април 1989.[28] 20. октобар 1990.
11 конгрес СК ЦГ
1990—1991. 		20. октобар 1990. 22. јун 1991.

Напомене

  1. ^ Савез комуниста Црне Горе и реформисани СК Србије (СПС) биле су једине републичке организације Савеза комуниста Југославије, које су на првим вишепартијским изборима, одржаним током 1990, успеле да очувају власт, док су у осталим југословенским републикама победу однеле опозиционе странке
  2. ^ Пошто су прве две конференције одржане док је Покрајински комитет био на нивоу Обласног одбора, оне се нису рачунале у покрајинске конференције, па је с тога Трећа конференција 1924. називана Прва конференција и тако редом — Четврта → Друга, Пета → Трећа, Шеста → Четврта, Седма → Пета, Осма → Шеста.
  3. ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
  4. ^ Покрајински комитет је више пута мењао назив. Најпре се звао Обласни комитет КПЈ за Црну Гору, а почеком 1940-их носио је назив Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак
  5. ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Црне Горе променила је назив у Савез комуниста Црне Горе

Референце

  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 464.
  2. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 101.
  3. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 135.
  4. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 151.
  5. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 172.
  6. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 203.
  7. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 220.
  8. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 288.
  9. ^ Hronologija 1 1980, стр. 87.
  10. ^ Hronologija 1 1980, стр. 136.
  11. ^ Hronologija 3 1980, стр. 69.
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
  13. ^ Hronologija 3 1980, стр. 176.
  14. ^ „Пленум Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе — У општинским комитетима више од половине нових чланова”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 6. 1963. стр. 1. 
  15. ^ Hronologija 3 1980, стр. 242.
  16. ^ „Пленум Централмог комитета Савеза комуниста Црне Горе — Превазиђена схватања да реформа не одговара неразвијеном подручју”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 11. 1966. стр. 1. 
  17. ^ Hronologija 3 1980, стр. 289.
  18. ^ Hronologija 3 1980, стр. 364.
  19. ^ Hronologija 3 1980, стр. 404.
  20. ^ Hronologija 3 1980, стр. 417.
  21. ^ „Završen Kongres SK Crne Gore: Strateško opredeljenje — borba za samoupravljanje”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 4. 1982. стр. 16. 
  22. ^ „Sednica CK SK Crne Gore: Predsjednik i dalje — Ćulafić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 28. 4. 1983. стр. 3. 
  23. ^ „Видоје Жарковић председник ЦК СК Црне Горе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 5. 4. 1984. стр. 1. 
  24. ^ „Марко Орландић предсједник ЦК СК Црне Горе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 30. 10. 1984. стр. 1. 
  25. ^ „Девети конгрес Савеза комуниста Црне Горе — Снага је у заједништву”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 4. 1986. стр. 1. 
  26. ^ „Izvanredna sjednica CK SK Crne Gore — Kraj strpljenja radničke klase”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 1. 1989. стр. 48. 
  27. ^ „CK SK Crne Gore — Izvanredni kongres crnogorskih komunista”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 1. 1989. стр. 32. 
  28. ^ „Prva sjednica novoizabranog CK SK Crne Gore — Izabrano novo rukovodstvo”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 4. 1989. стр. 32. 

Литература

  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479