Савез комуниста Босне и Херцеговине

Савез комуниста Босне и Херцеговине
Комунистичка партија Босне и Херцеговине
Основана1. новембар 1948.
Распуштена23. фебруар 1991.(1991-02-23) (42 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину
НаследникСоцијалистичка демократска партија
СедиштеСарајево
 СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Омладински огранакСавез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине
Број чланова (1981)391.244[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
Национално чланствоСавез комуниста Југославије
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Савез комуниста Босне и Херцеговине (скраћено СК БиХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. деловала у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Основан је 1. новембра 1948. под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Босне и Херцеговине. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Босни и Херцеговини, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Босне и Херцеговине. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 14. јула 1990. променио је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Социјалистичка демократска партија (СК БиХ—СДП). На Једанаестом конгресу 23. фебруара 1991. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао Социјалистичка демократска партија. Нова странка овај назив је носила до 27. децембра 1992. када је преименована у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ), која данас представља правног наследника СК БиХ.

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Босни и Херцеговини и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Босни и Херцеговини, одржаним новембра 1990. освојио је 12% гласова, односно 15 (од 130) посланичких места[а] и након 45 година изгубио власт.

Конгреси и конференције

Конференције ПК КПЈ за Босну и Херцеговину

  • Прва покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана у лето 1927. у Сарајеву.[2]
  • Друга покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана 10. септембра 1928. у Сарајеву.[3]
  • Трећа покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана 2. октобра 1932. у Сарајеву.[4]
  • Четврта покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана крајем јула 1938. у Мостару.[5]
  • Пета покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана од 27. до 28. јула 1940. у Сарајеву.[6]

Конгреси КП и СК Босне и Херцеговине

Лидери

Лидери 1919—1948.

Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину[б]
име и презиме Почетак мандата крај мандата напомена реф
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Босни и Херцеговину
Мустафа Пашић август 1938. јун 1939. [7]
Бориша Ковачевић јун 1939. јул 1940.
Иса Јовановић јул 1940. 8. јул 1943. [8]
Ђуро Пуцар Стари 12. јул 1943. 5. новембар 1948. [9]

Лидери 1948—1991.

Преглед руководећих личности КП Босне и Херцеговине / СК Босне и Херцеговине[в]
конгресни период број име и презиме назив функције напомена
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КП БиХ
1948—1945.
1 Ђуро Пуцар Стари секретар Централног комитета 1945—1966.
5. новембар 1948.[10] 27. децембар 1954.
2 конгрес СК БиХ
1954—1959. 		27. децембар 1954.[11] 28. март 1959.
3 конгрес СК БиХ
1959—1965. 		28. март 1959.[12] 5. март 1965.
4 конгрес СК БиХ
1965—1969. 		2 Цвијетин Мијатовић 5. март 1965.[13] 14. новембар 1966.
председник Централног комитета 1966—1982.
14. новембар 1966.[14] 11. јануар 1969.
5 конгрес СК БиХ
1969—1974. 		11. јануар 1969.[15] 9. април 1969.
3 Бранко Микулић 9. април 1969. 28. март 1974.
6 конгрес СК БиХ
1974—1978. 		28. март 1974.[16] 11. мај 1978.
7 конгрес СК БиХ
1978—1982. 		4 Никола Стојановић 11. мај 1978.[17] 20. мај 1982.
8 конгрес СК БиХ
1982—1986. 		5 Хамдија Поздерац председник Председништва Централног комитета 1982—1991.
20. мај 1982.[18] 23. мај 1983.
23. мај 1983.[19] 28. мај 1984.
6 Мато Андрић 28. мај 1984.[20] 27. мај 1985.
27. мај 1985.[21] 21. мај 1986.
9 конгрес СК БиХ
1986—1989. 		7 Милан Узелац 21. мај 1986.[22] 21. мај 1987.
21. мај 1987.[23] 8. јул 1988.
8 Абдулах Мутапчић 8. јул 1988.[24] 29. јун 1989.
9 Нијаз Дураковић 29. јун 1989.[25] 9. децембар 1989.
10 конгрес СК БиХ
1989—1991. 		9. децембар 1989.[26] 23. фебруар 1991.[27][28]

Напомене

  1. ^ Подаци се односе на резултате избора за Веће грађана Скупштине СР БиХ, док је на изборима за Веће општина Скупштине СР БиХ освојио 14%, односно 4 (од 110) посланичких места
  2. ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
  3. ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Босне и Херцеговине променила је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине

Референце

  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 463.
  2. ^ Hronologija 1 1980, стр. 161.
  3. ^ Hronologija 1 1980, стр. 172.
  4. ^ Hronologija 1 1980, стр. 203.
  5. ^ Hronologija 1 1980, стр. 265.
  6. ^ Hronologija 1 1980, стр. 287.
  7. ^ Hronologija 2 1980.
  8. ^ Hronologija 2 1980, стр. 190.
  9. ^ Hronologija 2 1980, стр. 191.
  10. ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
  11. ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
  13. ^ Hronologija 3 1980, стр. 241.
  14. ^ Hronologija 3 1980, стр. 261.
  15. ^ Hronologija 3 1980, стр. 290.
  16. ^ Hronologija 3 1980, стр. 362.
  17. ^ Hronologija 3 1980, стр. 418.
  18. ^ „Završen Osmi kongres Saveza komunista BiH — Titovskim putem”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 5. 1982. стр. 1. 
  19. ^ „Хамдија Поздерац предсједник ЦК СК БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 5. 1983. стр. 1. 
  20. ^ „Sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Mate Andrić novi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1984. стр. 2. 
  21. ^ „Раскорак праксе и могућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1985. стр. 4. 
  22. ^ „Završen Deveti kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Predsjednik Milan Uzelac”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 5. 1986. стр. 4. 
  23. ^ „Милан Узелац поново предсједник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1987. 
  24. ^ „Predsjedništvo CK SK BiH — Predsjednik Mutapčić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 7. 1988. 
  25. ^ „Dr Nijaz Duraković predsjednik CK SK BiH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 6. 1989. стр. 6. 
  26. ^ „Deseti kongres SK Bosne i Hercegovine — Duraković predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 2. 1989. стр. 32. 
  27. ^ „11 конгрес СК БиХ — Социјалистичке демократске стране: Бег из политичког гета”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 2. 1991. стр. 3. 
  28. ^ „Kongres SKBIH-SDP — Debakl staljinizma, nipošto socijalizma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 2. 1991. стр. 2. 

Литература

  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Kamberović, Husnija (2009). „Sedamnaesta i Dvadeseta sjednica CKSKBIH o nacionalnom pitanju”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. стр. 241—295.