Рођен је у Шапцу 14. јануара 1839. (по старом календару), а преминуо у Београду 20. јануара 1889. (по старом календару). Школовао се у Француској. По занимању је био лекар, лични лекар краља Милана Обреновића,[1] једно време и санитетски пуковник. Написао је књигу „Лековито биље у Србији“ 1883. године.
Сто година после појаве Орфелиновог „Подрумара“, Српски архив за целокупно лекарство 1883. године штампа као посебно издање „Лековито биље у Србији“ од др Саве Петровића, санитетског пуковника из Београда. Ово дело је штампано на 470 страна. Он је, слично Панчићу, био лекар, који се посветио ботаници и фармакогнозији. Петровићу је Панчић био узор, много га је ценио, по његовим упутствима радио и своја дела му посветио с дубоким поштовањем.
У Приступу свог дела он пише:
Познавање популарне употребе биља у лекарству нужно је за лекаре рад поуке нашег народа, који често пропада због тога што се у своја домаћа, непоуздана средства ослања, па због тога сувише доцкан помоћи тражи од научне медицине или је никако и не тражи. Народ се тешко помаже домаћим средствима и онде где му је болест потпуно позната, а онде очигледно пропада када болест не може да распозна. Дужност је, дакле, свакога, а особито лекара, да га у том правцу обучава и на прави пут упућује.
У околини Ниша је открио биљку Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда), заједно са Панчићем је описао и дао јој име.[2]
Од 1996. године, у Нишу постоји биолошко друштво које носи име Саве Петровића, које су основали професори и студенти са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког Факултета Универзитета у Нишу. Биолошко друштво “др Сава Петровић” ради на унапређењу образовне и научно-исстраживачке делатности у области биологије и екологије, популаризацији научно-истраживачког рада и очувању биолошке разноврсности и животне средине.[3]
