Сава Ипић (Нови Сад, 12. фебруар 1894 — Нови Сад, 14. април 1958) био је српски сликар.

Сликарство је учио у Краљевској уметничкој школи у Београду,^[1] као и у Бечу, а Академију луковних уметвости у Кракову 1925. Потом се вратио у Нови Сад. Највише је сликао новосадске мотиве, најчешће пределе Салајке, Подбаре и Шангаја. Поред предела и пејзажа, сликао је портрете, актове и већи број аутопортрета.

Бавио се и скулптуром и фотографијом. Излагао је на заједничким изложбама у Београду и Новом Саду. Самостално је излагао у Новом Саду 1929, 1931, 1932, 1952 и 1955. Посмртно је организована изложба слика 1979.

• О. Микић, М. Џепина и Љ. Живановић: Новосадске уметничке радионице XVIII—XX Нови Сад 1971.
• Љ. Ивановић: Сава Ипић, Нови Сад 1979.
• Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018. COBISS.SR 197430028

• Текст Ђорђа Јовића, ликовног критичара из Новог Сада у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ 1988. том 5. стр. 580.