Након што је Андреј Богољубски, кнез Владимир-Суздаља, опустошио Кијев 1169. године,[3] и потом Татари 1240. године, храм је у великој мери оштећен. Након Брестовске црквене уније 1596. године, храм је припао Украјинској гркокатоличкој цркви, али га је већ 1633. године преузео новоименовани кијевски православни метрополит молдавског порекла Петар Могила.[4] Он је наручио опсежну обнову која је најочигледнија на горњим деловима храма које је извео италијански архитекта Октавиано Мансини у препознатљивом стилу украјинског барока који је мешавина италијанског барока и византијске архитектуре. Радови на њему су извођени и током напада козачкогхетманаИвана Мазепе, те је 1740. године довршен у данашњем изгледу.[5]
Током совјетске власти, у духу антивјерског покрета 1920-их година, украјинска совјетско-комунистичка влада је планирала срушити храм како би се на његовом месту подигао "Парк хероја Перекопа" како би се прославила победа Црвене армије на Криму. Храм су спасили научници и историчари, али су совјетске власти ипак 1934. године конфисковале сву имовину, а храм претворили у Музеј историје.
Крајем 1980-их покренуо се поступак враћања храма црквеним властима, али због сукоба Гркокатоличке и Украјинске православне цркве које су обе полагале право на њега, то је одложено. Једно време је православним црквама било дозвољено обављање верских обреда у посебним данима, али након покушаја сахране патријарха украјинске православне цркве, Володимира, 1995. године, што је изазвало крваве протесте, црква је затворена за верске обреде. Данас је само Музеј хришћанства, а већина њених посетиоца су туристи.
Одлике
Петобродна црква је димензија 37 x 55 м, и има пет апсида и 13 купола, што није било стандардно у византијској архитектури. С три стране је окружује галерија на два спрата, а споља је првобитно имала украсне плинте. Изнутра су сачувани изворни мозаици и фреске на којима је, између осталих, приказана Јарославова породица у молитви[6].
