Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука је манифестација националног карактера веома атрактивног садржаје и богатог програма, која се тадиционална сваке зиме одржана на Златибору током фебруара месеца, од 1982. године. Хајка на вука има сложену организацију, због самог карактера лова и употребе оружја.[1]
Предуслови
Највећи предатор на прсторима Србује јесте вук, који је сврстава у једну од ретких европских земаља у којој се бројност вука повећава. Њихова бројност није подједнака тако да у складу са овом чињеницом ни закон о ловству не третира ову врсту подједнако на свим територијама Републике Србије. У том смислу на територији АП Војводине вук је трајно заштићен, док је у централној Србији ван режима заштите, јер је на овим просторима бројност вука толика, да прави штету ловачким удружењима и појединим сеоским имањима.
Међу та подручја спада планина Златибор на којој је бројност вука толика да је редукција вукова и регулација природне равнотеже од стране човека неопходна. Хајка на вукове која се низ деценија уназад одржавала на овој планини, временом је добила проширивање садржаја и временом прерасла у традиционални Сабор ловаца на Златибору и Златибораку хајку на вука.[2]
Место и време одржавања манифестације
Највећи део Сабора одржава се у Чајетини, док се хајка на вука, организује на потезу између Чиготе и Муртенице.
На прогон вука креће се из више праваца – Драгалице, Јокине ћуприје, Водица, Беле Реке, Страже, Љубишке Превије и Борове Главе.
Бројност учесника
По масовности Сабор ловаца Србије и „Златиборска хајка на вука“ је једна од највећих манифестација ове врсте у Србији, јер у њој учествује око 1.000 ловаца из целе Србије и мањи или већи број ловаца из иностранства. док локални ловци чине мањи део учесника и посетилаца.[3]
Како је ловно стрељштво све популарније у Србији око 42% учесника (испитаника) изјавило је да управо због ловног стрељаштва долази на сабор ловаца на Златибору.[3]
Рекордан број посетилаца на Сабору забележен је за време „златног доба ” ловства у Србији и бившој Југославији, 1989. године када је у хајци учествовало чак 6.000. учесника.[2]
Карактер и перманентност одржавања манифестације
Карактеристике Сабора
Осим економскок значаја, по свом садржају Сабор је манифеставија са израженим едукативним, културним, спортско-рекреатвним и етичким функцијама. Како је ово најважнија ловно-туристичка манифестација која има међународни карактер, функције и фактори ове манифестације имају одјека и преко граница Србије.[3]
У оквиру Сабора одржавају се:
бројна спортска такмичења у стрељаштву (од којих су најзначајније: покретна мета—силуета вука, непокретна мета—силуета срндаћа 200 m, глинени голубови-трап, кружна мета 400 m, куп „Први Партизан” Ужице, ваздушна пушка—ловачки подмладак),
сам чин лова — Хајка на вука и Хајка на лисицу (као спортске манифестације са извесним елементима забавног карактера),
изложбе ловачких трофеја,
едукацију ловаца,
научно-стручна саветовања,
такмичења у ловном стрељаштву,
припремање кулинарских специјалитете, на стрелишту, на коме се поставља ражањ за печење вола и спремају и други златиборски специјалитети,
културно-уметнички и забавни програми, са незаобилазним наступима дувачких оркестара,
презентација и продаја ловачког оружја и опреме и литаратуре,
други програмски садржаји.
Перманентност одржавања
По перманентости одржавања Сабор ловаца и Хајка на вука представља једну од најстаријих манифестација на Златибору јер се традиционално одржава од 1982. године.
Значај
Сабор има и национални и међународни значај, јер предстаља афирмисан и стандардан елемент туристичке понуде Златиборског округа, у оквиру које долазе ловци готово из свих крајева Србије, и инострани ловци-туристи из околних земаља као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, али и из оних удаљенијих из Словеније, Немачке, Украјне.
По уложеним средствима и традиције коју има, Сабор даје релативно велике ефекте са становишта едукативне, културне, спортско-рекреатвне и туристичке функције јер повећања туристички промета и потрошњу.[4]
Други по значају су промотивни ефекти читаве манифестације, који производе значајне туристичке ефекте, мада у новије време, услед деловања различитих друштава за заштиту животиња (вука) манифестација је донекле под утицајем контрапродуктивних ставова.
Ово је једна од ретких манифестације у Србији која је у финансијском смислу одржива, јер се делом самофинансира од котизације и других прихода.
Мере безбедности
Организатори Сабора посебну пажњу посвећују безбедности свих учесника за време бројних садржаја у оквиру Сабора,па се тако пре почетка хајке сви учесници обавезно упознају са правилима понашања за време трајања самог лова, што има и „дубљи васпитни утицај јер ће многи ловци научено знање применити и у будућим хајкама или групним лововима.”
Корисник ловишта, односно организатор лова на вука, поред опште прихваћених принципа групног лова, дужан је да учесницима посебно скрене пажњу на: општа етичка начела, правила понашања за време хајке, дозвољено оружје за лов, одговарајућу муницију и калибар. Такође, организатор напомиње правац у коме је дозвољено да се пуца, мере безбедности, услови под којима долази до искључења из лова, начин завршавања лова као што напомиње да се сви учесници поступају према одредбама Закона о ловству, Закона о оружју и муницији, Правилнику о коришћењу ловишта и актима корисника ловишта која регулишу лов и коришћење дивљачи.[5]
14.00 h Повратак из лова и заједнички ручак на стрелишту “Зова”
20.00 h Ловачки бал (музички програм, лутрија, проглашење победника)
Четврти дан (недеља)
08.00 h Традиционални лов лисице гоничима
12.00 h Испраћај гостију.
Организатор
Хајку организује:
Ловачко удружење Златибор,
Ловачки савез Србије,
Туристичка организација Србије као један од координатора,
локална самоуправа, као суфинансијер сабора.
Извори
^Јовчић Добрица и Татјана Илић: Индикатори одрживог туризма, Гласник српског географског друштва, Свеска XC - Бр. 1., 277-305, 2010.
^ абВладимир Марковић, Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 146-147
^ абвВладимир Марковић, Ловно стељаштво У:Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 148
^Прентовић, Р., (2003), Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
^Владимир Марковић, Упутство за учеснике групног лова на вука-хајке У: Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 19
Литература
Прентовић, Р. (2005), Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство број 33-34, Нови Сад
Прентовић, Р. (2005), Ловнo-туристички производ, Туризам бр. 9, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
Бјелац, Ж. (1998), Туристичке манифестације у Војводини. Докторска дисертација, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.