PROFILPELAJAR.COM

Резерват природе (такође и природни резерват) је подручје неизмењених природних одлика са репрезентативним природним екосистемима, намењено искључиво за очување изворне природе, генског фонда, еколошке равнотеже, праћење природних појава и процеса, научна истраживања којима се не нарушавају природна обележја, вредности, појаве и процеси.^[1] Резервати су карактеристични по стаништима биљака и животиња, а у њима је строго забрањен сваки вид активности који може да наруши равнотежу живог света.^[2] ^[3]

Међународна дефиниција

За резерват природе се користе бројни синоними у свету попут биорезерват, резерват биосфере, природни резерват, затим презерват, уточиште дивљег света, природни рефугијум и др. Према дефиницији МУЗП-а резерват је заштићено подручје готово искучиво намењено научном истраживању, у коме се чувају и штите изузетни примерци геолошких творевина, ретких и угрожених врста биљака и животиња. Његова намена је њихово очување, заштита и проучавање у научне сврхе и у циљу мониторинга екосистема и животне средине.^[4] Хијерахијски, резерват природе има виши степен заштите од националног парка и носи категорије Ia и Ib.^[5]

Према Закону о заштити природе у Србији се резервати природе деле у две категорије:^[6]

строги резерват природе (подручје неизмењених природних одлика са репрезентативним природним екосистемима, намењено искључиво за очување изворне природе, генског фонда, еколошке равнотеже, праћење природних појава и процеса, научна истраживања којима се не нарушавају природна обележја, вредности, појаве и процеси) и
специјални резерват природе (подручје са неизмењеном или незнатно измењеном природом, од нарочитог значаја због јединствености, реткости или репрезентативности, а које обухвата станиште угрожене дивље врсте биљака, животиња и гљива, без насеља или са ретким насељима у којима човек живи усклађено са природом)

Историјат резервата природе

Први кораци у заштити подручја као резервата направљени су још у трећем веку пре нове ере, када је основано уточиште за дивљи свет на данашњој Шри Ланки на планини Михинтале, а ова заштита имала је религијске карактеристике.^[7] Први модерни (приватни) резерват основао је 1821. године природњак Чарлс Вотертон на свом имању у западном Јоркширу у Енглеској.^[8] Први државни резерват настао је 1836. у Пруској, у близини града Бона, познат под именом Драхенфелс.

Михинтале
Вотертонов посед
Драхенфелс
Баргузински
Марае Моана

Први резерват који је оформљен искључиво у сврху научно-истраживачког рада, настао је 1916. године у Царској Русији, на обалама Бајкалског језера, познат под именом Баргузински.^[9] По површини највећи природни резерват на свету Марае Моана, налази се у Тихом океану и обухвата морско пространство око Кукових Острва на 1,9 милиона km².^[10]

Резервати природе у Србији

Једно од најстаријих заштићених подручја на територији данашње Србије је Обедска бара. Аустроугарски двор 1874. је прогласио ово подручје царским ловиштем и заштитио га, да би у доба Карађорђевића, 1919. године постало заштићено краљевско ловиште, а од средине ХХ века је резерват природе. ^[11]Неки од најстаријих заштићених подручја у Србији су и Фељешана (1948), Мустафа (1948) и Данилова коса (1950), заштићени као строги односни општи резервати.^[12]

Фељешана
Обедска бара
Ђавоља варош
Царска бара

У Србији је законом заштићено 75 резервата природе, а пет је у поступку заштите, као што су Ђавоља варош, Крупачко блато и долина реке Велики Рзав. Посета резерватима је строго контролисана и омогућена је искључиво у научно-образовне сврхе уз посебну дозволу старатеља заштићеног подручја.^[13]

Види још

Референце

^ „Резервати природе”. zzps.rs. Приступљено 14. 12. 2024.
^ „nature reserve”. dictionary.cambridge.org. Приступљено 14. 12. 2024.
^ „nature reserve”. britannica.com. Приступљено 15. 12. 2024.
^ „APPENDIX 9: IUCN Reserve Definitions” (PDF). epa.wa.gov.au. Приступљено 14. 12. 2024.
^ „IUCN kategorizacija”. zastitaprirode.endemit.org.rs. Приступљено 14. 12. 2024.
^ „Strogi i specijalni rezervat prirode Član 29”. paragraf.rs. Приступљено 14. 12. 2024.
^ „Sri Lanka Wildlife Conservation Society (SLWCS)”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 27. 10. 2011.
^ „Walton Hall history”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2012.
^ Weiner, Douglas R. (1988). Models of Nature: Ecology, Conservation, and Cultural Revolution in Soviet Russia. University of Pittsburgh Press. стр. 29. ISBN 978-0-8229-5733-1.
^ „Cook Islands creates marine reserve 8,000 times its size”. RTE. 14. 7. 2017.
^ „O Obedskoj bari”. obedskabara.com. Приступљено 15. 12. 2024.
^ „Преглед заштићених подручја”. srbijasume.rs. Приступљено 15. 12. 2024.
^ „Zakoni i propisi - Zakon o zaštiti prirode”. pzzp.rs. Приступљено 15. 12. 2024.