Његове песме комбинују сатиричне текстове о природи обичног човека и бесмислености локалне политике, а користи и мешавину музичких стилова (развијајући се до drum'n'bass звука у новијим делима, али додајући много елемената турбо-фолка у ранијим радовима), као и пошалице на сопствени рачун (нпр. један од његових многобројних псеудонима је и „Рамбо Амадеус Свјетски Мега Цар“ (РАСМЦ),[5] док се на почетку каријере представљао и као „Нагиб Фазлић Нагон, рудар који је снимио плочу“) на концертима никад не репродукује дословно студијске верзије песама, већ импровизује, обилато користећи хумор у циљу истраживања људске глупости.
Познат је као кум назива „турбо-фолк“, што је његов својеврстан допринос домаћој поп-култури. Рамбо Амадеус је овако описао сопствени звук у време свог првог албума (1988. године), а назив је потом преузет од звезда новокомпоноване народне музике, добивши сасвим ново значење раних деведесетих година. Неки његови фанови пореде стил и каријеру Рамба Амадеуса са Френком Запом, мада је пуно примереније поређење са Капетаном Бифхартом (енгл.Captain Beefheart).
^Beissinger, Margaret H.; Rădulescu, Speranţa; Giurchescu, Anca, ур. (2016). Manele in Romania: cultural expression and social meaning in Balkan popular music. Europea. Lanham Boulder New York London: Rowman & Littlefield. ISBN978-1-4422-6708-4.
