Разговор са Спинозом

Разговор са Спинозом
Корице издања књиге Разговор са Спинозом на српском језику, 2008. година
Настанак и садржај
Ориг. насловРазговор со Спиноза
АуторГоце Смилевски
Земља Република Македонија
ЈезикМакедонски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум2002.
Превод
ПреводилацРисто Василевски
Датум
издавања		2004.

Разговор са Спинозом (мкд. Разговор со Спиноза) је роман македонског књижевника Гоце Смилевског (мкд. Гоце Смилевски) објављена 2002. године.[1] Прво српско издање књиге објавила је издавачка кућа "Арка" из Смедерева 2004. године у преводу Ристе Василевског.[2] Године 2008. издавачка кућа "Архипелаг" из Београда објавила је ново издање романа у преводу Биљане Андоновски као прву књигу у едицији 100 словенских романа.[3]

О аутору

Главни чланак: Гоце Смилевски

Гоце Смилевски (1975), македонски књижевник, добитник Награде европске уније за књижевност. Школовао се у Скопљу, Прагу и Будимпешти. Објавио књиге: Планета неискуства (2000), Разговор са Спинозом (2002), Сестра Сигмунда Фројда (2007), Повратак речи (2015).[4]

О књизи

Гоце Смилевски роман Разговор са Спинозом отвара овом упутом:[5]

Главни јунак овог романа Гоцета Смилевско је филозоф Барух Спиноза. Смилевски прати историју Спинозиног живота и читаоца упознаје са његовим мишљењем. У исто време открива слику Европе XVII века, а та слика је сачињена од приватног и јавног, од дужности и слободне воље, од страсти и мишљења, од нужности и од прекорачивања свих задатих граница.[6]

Роман Разговор са Спинозом је испуњен жудњом и знањем, показује један живот који је богат, али је врло ретко када срећан, и једно време у коме се узбуђења смењују, а изазови наилазе одасвуд.[6]

Радикални мислилац Барух Спиноза оставио је мало иза себе када су у питању личне чињенице. Аутор у роману приказује Спинозу, сав његов унутрашњи живот, у разговор са спољашњим, стварним чињеницама његовог живота и његовог дана - од његове везе са јеврејском заједницом у Амстердаму, његове екскомуникације 1656. и појаве његовог филозофског система, на његова узнемирујућа осећања према својој четрнаестогодишњој учитељици латинског Клари Марији ван ден Енден и касније његовом ученику Јоханесу Казаријусу. Из овог разговора настаје упечатљив и сложен портрет живота једне идеје - и човека који покушава да живи ту идеју.[1] Смилевском није била намера написати биографски роман, радије развија властито виђење унутрашње борбе сензибилног лика. Текст романа је поделио у два дела. Први је разговор с младим, смелим Спинозом који слави разум и живи након екскомуникације из жидовске заједнице. У другом делу романа "разговарамо" с огољеним Спинозом којем осећаји више нису страни и чијим животом влада самоћа. Осим поделе на два дела, Смилевски уграђује у текст и идеју паучине, тако што дели приповедање на шест нити које сежу у посљедње поглавље, средиште паучине. Роман почиње самртничком постељом, а њоме и завршава.[7]

Награда

Роман године "Утринског весника" 2002. године.[1]

Види још

Референце

  1. ^ а б в „Разговор со Спиноза”. goodreads.com. Приступљено 7. 11. 2022. 
  2. ^ „Razgovor sa Spinozom / Goce Smilevski”. plus.cobiss.net. Приступљено 7. 11. 2022. 
  3. ^ „Разговор са Спинозом : роман-паучина / Гоце Смилевски”. plus.cobiss.net. Приступљено 7. 11. 2022. 
  4. ^ „Гоце Смилевски”. goodreads.com. Приступљено 7. 11. 2022. 
  5. ^ Смилевски, Гоце (2008). Разговор са Спинозом : роман-паучина. Београд: Архипелаг. стр. 7, 175—181, омотни лист. ISBN 978-86-86933-34-8. 
  6. ^ а б „Razgovor sa Spinozom”. arhipelag.rs. Приступљено 7. 11. 2022. 
  7. ^ Laterza, Srđan. „Začitavanje: 'Razgovor sa Spinozom'”. booksa.hr. Приступљено 7. 11. 2022. 

Спољашње везе