Рођен 1919. године у селу Чичкова, код Ариља. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, остао је на селу и бавио се земљорадњом.[1]
Истицао се у многим борбама, посебно јануара 1942, када су бројно надмоћније четничке снаге напале Ариљску партизанску чету на реци Увцу, код Павловића моста. Радош је тада, са својим пушкомитраљезом допринео да непријатељ не оствари своју намеру, већ да претрпи осетне губитке.[1]
Формирањем Друге пролетерске ударне бригаде, 1. марта 1942. у Чајничу, постао је борац у Другој чети Првог батаљона. Заједно са бригадом прошао је многе борбе, а посебно се истакао на Мањачи, септембра 1942. када је зауставио јак непријатељски напад, који је изненадио чету. Сличан подвиг поновио је и приликом другог ослобођења Ливна, крајем 1942. када је се пушкомитраљезом, својим друговима штитио пролаз преко брисаног простора.[1]
