Пругасти линсанг посједује дуго и витко тјело, кратке ноге, издужени врат и главу, и дуги цилиндрични реп. По свом изгледу налик је на свог сродника пјегавог линсанга. Крзно је баршунасто, свјетле крем боје са тамносмеђим до црним шарама. На врату има широке пруге. Низ реп се простиру осам до девет широки тамни прстенова, који су међусобно раздвојени са уским блиједожутим прстеновима. Шапе имају по пет прстију, а простором између јастучића на шапама су прекривени са длаком. Ова врста може да увлачи своје канџе. Одрасли примјерци ове врсте теже око 0,7 kg. Дужина тијела са главом се креће од 35 до 45 cm, а дужина репа је од 30 до 42 cm.[4] Мужјаци и женке ове врсте не посједују осјетилне жљезде.
Распрострањеност и станиште
Пругасти линсанг је распрострањен на подручју јужног Мјанмара и јужног Тајланда, полуострвског дјела Малезије и на острвима Борнео, Суматра, Јава, Банка и Белитунг. Ова врста насељава тропске зимзелене шуме. На подручју Тајланда и Малезије је ова врста примјећена у листопадним шумама, док је на простору савезне државе Саравак примјећена у шумама у близини плантажа уљане палме.[1] У брдским шумама савезне државе Карен ова врста је први пут примјећена 2013. године користећи камере-замке.[5]
Понашање и екологија
Пругасти линсанг је ноћни сисар, који већину времена проводи у крошњама дрвећа, на великим гранама и између лијана, али се може наћи и у грмљу. Ова врста користи шупљине на дрвећу као мјеста у којима се скрива или спава. Углавном, ова врста води усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима.[6] Ова врста тражи своју храну у крошњама дрвећа и на тлу, и храни се са малим птицама, глодариима, инсектима, змијама и понекад са остацима мртвих животиња.[4] Сезона парења код ове врсте траје између фебруара и августа мјесеца. Женке рађају по два младунца у току маја и октобра мјесеца.
^ аб„Banded Linsang”. Wildlife Conservation Society Indonesia. Приступљено 12. 2. 2019.
^Saw Sha Bwe Moo; Froese, G.Z.L.; Gray, T. N.E. (2017). „First structured camera-trap surveys in Karen State, Myanmar, reveal high diversity of globally threatened mammals”. Oryx: First View. 52 (3): 537—543. doi:10.1017/S0030605316001113.
^Jennings, A.P. and Veron, G. (2015). Predicted distributions, niche comparisons, and conservation status of the Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) and Banded Linsang (Prionodon linsang). Mammal Research 60: 107–116.
^ абвDuckworth, J.W., H. Samejima, G. Semiadi, A.J. Hearn, J. Ross, G. Fredriksson, S.M. Cheyne, M. Heydon, D.M. Augeri, J. Brodie, A. Giordiano, Y. Nakashima, R. Boonratana, J. Hon, A.J. Marshall, J. Mathai, D.W. Macdonald, J.L. Belant, S. Kramer-Schadt and A. Wilting. (2016) "Predicted distribution of banded linsang Prionodon linsang (Mammalia: Carnivora: Prionodontidae) on Borneo" The Raffles Bulletin of Zoology Supplement No. 33: 71-77.
^Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011.
^Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN978-84-96553-49-1.
^Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN978-0-19-923445-5.
Литература
Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN978-84-96553-49-1.
Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN978-0-19-923445-5.
.png){kind=small}
