Viretictis (Виретиктис — „Виретова ласица”) је изумрли род мачколиких звијери из натпородице Feloidea, који је у периоду од средњег Олигоцена до раног Миоцена настањивао подручје Европе.[1][2][3]
Етимологија назива
Назив овог рода води поријекло од:
- презимена француског научника Ј. Вирета (у чију је част овај род и именован),
- и латинске ријечи иктис (лат. ictis), која значи ласица.
Назив врсте Viretictis gaillardi у преводу значи „мала Виретова ласица”, а врсте Viretictis julieni значи „млада Виретова ласица”
Систематика
Историја класификације
1879. године француски природњак и љекар Хенри Филхол је први научно описао род Proailurus, у који је уврстио двије изумрле врсте мачколики звијери: Proailurus lemanensis и Proailurus julieni.[1] Остаци ове двије врсте су пронађени на подручју францусе општине Сент Жерард. 1882. Касније је врста Proailurus julieni је препозната као представника засебног рода Stenogale (као врста Stenogale julieni), и на крају као представник рода Viretictis (као врста Viretictis julieni).[2][3]
Класификација
род †Viretictis
| Врсте: |
Распрострањеност фосила
и локација: |
Временски
распон:
|
| †V. gaillardi (Viret, 1929)
|
 Њемачка
 Француска
|
28,4 до 23,0 мил. год.
|
| †V. julieni (Filhol, 1879)
|
Њемачка
Француска[1][2][3]
|
22,44 до 20,44 мил. год.
|
Филогенија
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Viretictis.
Временска распрострањенст
Види још
Референце
- ^ а б в Filhol, Henri (1879). „Etude des mammiferes fossiles de Saint-Gerand le Puy (Allier)”. Bibliotheque de l'Ecole des Hautes Etudes, Section des Sciences Naturelles. 19 (1): 1—252.
- ^ а б в Teilhard de Chardin, P. (1915) "Les carnassiers des phosphorites du Quercy" Annales de Paléontologie, 9, 101–192
- ^ а б в Viret, J. (1929). „Les faunes des mammiferes de l'Oligocene superieur de la Limagne Bourbonnaise”. Ann. l'Univ. Lyon (N. Ser.). 47: 1—328.
Спољашње везе
.png){kind=small}
