Приградска железница је железнички систем који повезује град са окружењем и примарно је оријентисан на превоз дневних путника између града и приградских насеља. Kарактеристичан је по високој ефикасности и синхронизованим временима поласка који омогућавају већи број возних композиција на једној линији. Типично, оба смера свих линија имају засебну пругу.
У немачком језику, приградске железнице се зову „S”-железнице (нем.S-Bahn), што је изведено из речи за „градскa железница” (нем.Stadtbahn)[1], „брза железница” (нем.Schnellbahn) или „брза градска железница” (нем.Stadtschnellbahn).[2]
Систем је први пут представљен јавности децембра 1930. године у Берлину. У Немачкој, ознака за приградску железницу је бело слово „S” у зеленом кругу, док је у Аустрији у употреби бело угласто слово „S” у плавом кругу. У Аустрији, системи приградских возова постоје у Бечу и Салцбургу. Бечки систем је велики, стар и врло познат у свету.
У Швајцарској приградске железнице користе знак у облику црних слова на белој позадини.
Друге земље
у Француској и француском говорном подручју Швајцарске, користи зе назив RER (фр.Réseau express régional). У Копенхагену се користи име S-tog.
