Малагурски у филму тврди да је сукоб, који је довео до смрти Татона, био несрећни исход уобичајене туче међу фудбалским навијачима, позивајући се на страни фактор и антисрпске интересе. [2] Основна премиса филма заснива се на одбрани Татонових убица током суђења, према којој је процес претрпео „огромни притисак“ из иностранства, због чега су истрага и правоснажне пресуде против 14 навијача Партизана "неправедне".[3]
Малагурски и Рајовић су у филму дали простор „алтернативним“ тумачењима Татонове смрти: да је случај погрешно оквалификован као тешко убиство са умишљајем уместо као спортско насиље са фаталним исходом. Теза филма и одбране оптужених била је да је Татон сам скочио са врха степеница код гараже на Обилићевом венцу, несвестан да се иза ограде налази провалија, за шта одговорност сносе комуналне службе које нису правилно означити опасно место, као што су непокривени шахтови на улици.[3]
Контроверзе
У марту 2014. године у Београду су тројица младића Растислав Динић, Немања Полексић и Марко Николић, осуђени на по годину дана затвора, по кривичној пријави Бориса Малагурског за претње, јер су жестоко критиковали његов филм у којем оспорава судске пресуде за убиство Бриса Татона и брани његове убице на затвореном интернет форуму.[4][5] У марту 2016. Врховни касациони суд је након жалбе ослободио тројицу младића. [6]
Људи се потуку, коментар је Бориса Малагурског поводом Татоновог убиства, који је изазвао лавину негативних коментара на поменутом интернет форуму.[3]
