Портрети из Србије или у преводу оригиналног наслова Леђима према свету : Портрети из Србије (норв.Med ryggen mot verden: Portretter fra Serbia) је дебитантска књига документарне прозенорвешкеновинарке и књижевницеОсне Сејерштад. Како сама пише у уводу, књига говори о њена три путовања у Србију 1999, 2000. и 2004. године. Ауторка је у Србији боравила све време током НАТО бомбардовања, вратила се пред петооктобарске демонстрације и поново дошла у пролеће 2004.[1] Књига прати судбине стварних ликова, грађана Србије, међу којима има и неколико јавних личности.[2]
Настанак књиге
Осне Сејерштад
Осне Сејерштад први пут је дошла у Србију марта 1999. године, када је почело НАТО бомбардовање, са задатком да извештава о конфликту за норвешку радио-телевизију
НРК (Norsk Rikskringasting). Одлучивши да напише своју прву књигу, како сама каже, пронашла је тринаест појединаца и једну породицу и пратила њихове судбине током зиме и пролећа 2000. како би склопила ширу слику о дешавањима у Србији из перспективе њених становника. Остала је у Србији до лета 2000, када се вратила у Норвешку. Већ у септембру исте године њена прва књига је објављена.
Две недеље по објављивању Осне се вратила у Србију и са собом понела по један примерак књиге за сваког од својих саговорника. Непосредно пре њеног доласка били су одржани Избори за председника Савезне Републике Југославије а већ сутрадан су почеле петооктобарске демонстрације. Тада је одлучила да њена књига треба да има наставак.
Трећи пут боравила је у Србији у пролеће 2004. Поново је посетила своје саговорнике и у књигу додала њихова искуства у годинама непосредно после рушења режима Слободана Милошевића.
У Србији је књига први пут објављена 2006. и то допуњено издање, са разговорима из 2004. године.[1] Оригинални назив књиге је Леђима према свету : Портрети из Србије (Леђима окренути свету), али је за српско издање одабран поднаслов Портрети из Србије.[3]
Садржај књиге
У својој књизи документаристичке прозе Леђима према свету : Портрети из Србије Осне Сејерштад пише о начину живота и размишљању грађана Србије у време великих политичких превирања. Приказује Србију виђену очима познатих, јавних личности, али и просечних становника српских градова и села, као и људи који живе на ивици сиромаштва или у избеглиштву. Међу њима су и политичари, новинари, свештеници, уметници. Прича прати период од НАТО бомбардовања 1999, каснију борбу за демократију и транзицију, закључно са 2004. годином. Разговоре је водила са 13 појединаца и једном породицом. Писала је о српским селима и градовима, људима са Косова... Међу њеним саговорницима су новинарка Бојана Лекић, редитељ Љубиша Ристић, политичар Зоран Живковић, музичар Рамбо Амадеус, као и деда Бора, Мишел, Катарина, отац Света, Верица, Мира, Бранко, Снежана, породица Зарић, Ана Родић и други ликови.[4]
Са већином својих саговорника Осне Сејерштад створила је пријатељски однос, а касније је са Рамбом Амадеусом чак снимила и песму „Лаганезе”. Она у књизи ни у једном тренутку не износи своје мишљење, већ пише само што види и што јој саговорници. Нема похвала нити критика, а читаоцу оставља могућност да сам донесе закључак.[3]
