Полни орган или примарна полна карактеристика је кратко дефинисано анатомски део тела који учествује у полном размножавању и конституише репродуктивни систем у сложеном организму, посебно спољашњи полни органи; спољашњи полно органи се често називају гениталије.[1][2]
Цвет је репродуктивни орган цветница,[3]шишарке су репродуктивни органи биљака са шишаркама,[4] док су маховине, папрати и сличне биљке замеци репродуктивних органа.[5]
Терминологија
Латински израз гениталија, који се понекад односи и на гениталну област, користи се да опише видљиве полне органе, познате као примарне гениталије или спољне гениталије: код мушкараца: пенис и скротум; код жена дражица и стидница.
Други скривени полни органи односе се на секундарне гениталије или унутрашње гениталије. Најважније су гонаде, парне полне жлезде, конкретно тестиси код мушкарца или јајници код жене. Гонаде су прави полни органи, који потичу од гамета који садрже наследну ДНК. Они такође производе већину примарних хормона који утичу на полни развој, и регулишу друге полне органе и полно одвојена понашања.
Двосмисленије дефинисан термин је ерогена зона, што је, субјективно гледано, било која област на телу која, кад је стимулисана, производи еротску сензацију, укључујући увек гениталије.
Код људи, жене имају два генитална отвора, вагину и уретру, док мушкарци имају само један уретру. Мушке и женске гениталије имају много нервних завршетака, што резултује пријатном и веома осетљивом додиру.[6][7] Код већине људских друштава, посебно конзервативним, непокривање полних органа у јавности се сматра непристојним па чак и незаконитим понашањем.[8]
У типичном пренатални периодпренаталном периоду, полни органи потичу од анатомије анлаге током гестације и диференцирају су се у мушке или женске варијације. SRY ген обично лоциран на ипсилон хромозому и шифрован фактор за одређење тестиса, одређује смер ове диференцијације.[9][10] Његово одсуство омогућава гонадама да наставе да се развијају у јајнике.
После тога, развој унутрашњих органа за размножавање и спољних гениталија одређен је хормонима које производе одређене феталне гонаде (оваријуми или тестиси) и одговором ћелија на њих. Првобитно појављивање феталне гениталије (неколико недеља након зачећа) изгледају базички женско: пар „урогениталних наобора“ са малим израштајем у средини, и уретром иза израштаја. Ако фетус има тестисе, и ако тестиси производе тестостерон, и ако ћелије гениталија одговоре на тестостерон, спољни урогенитални набори отичу и спајају се у средишњој линији правећи скротум; израштај постаје већи и прављи и формира пенис; унутрашњи урогенитални отоци расту, замотавају се око пениса, и спајају у средишњој линији уретре пениса.
Међупол је развијање гениталија негде између типичних мушких и женских гениталија. Када је дете рођено, родитељи су суочени са одлукама које су често тешке да се донесу, као што су да ли треба или не треба модификовати гениталије, променити пол детата у мушко или женско, или оставити гениталије таквим какве јесу. Неки родитељи дозвољавају њиховим докторима да одлуче. Ако одлуче да модификују гениталије, имају приближно 50% шансе да ће добити гениталије које се подударају са дететовим тродним идентитетом. Ако изаберу погрешне, њихово дете може показивати знаке трансексуализма, што може да води томе да имају неугодан живот док нису у могућности да излече проблем.[11]
Појавио се консензус да сексуална селекција представља примарни фактор за гениталну еволуцију.[14] Мушке гениталије показују особине дивергентне еволуције које су вођене сексуалном селекцијом.[15]
^Langerhans, R. Brian; Anderson, Christopher M.; Heinen-Kay, Justa L. (2016-09-06). „Causes and Consequences of Genital Evolution”. Integrative and Comparative Biology. 56 (4): 741—751. ISSN1540-7063. PMID27600556. doi:10.1093/icb/icw101.
Bell, Graham (1982). The masterpiece of nature: the evolution and genetics of sexuality. Berkeley: University of California Press. ISBN978-0-520-04583-5.