Отац му је био Корзиканац а мајка Италијанка. Студирао је право у Монпељеу. Године 1892. настањује се у Паризу. На њега су утицали Едгар Алан По и Стефан Маларме, но напушта песништво и посвећује се студију математике, архитектуре и филозофије. Тек је 1913. године на наговор Андреа Жида који га је представио Малармеу[2] пристао средити за штампу своје младеначке строфе, па је следеће четири године писао поему (514 стихова) „Млада Парка“.
У својим есејима расправља о најразличитијим темама: о књижевности, архитектури, о лажима историографије и злочинима политике, о челику и електрицитету, о женама и парфемима и др.
Члан Француске академије постао је 1925, на позицији бр. 38. био је у периоду 1925-1945.
Дела
„Албум старих стихова“,
„Разноврсност“,
„Душа и плес“,
„Аналецта“.
Референце
^Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 15. ISBN86-331-2112-3.
