PROFILPELAJAR.COM

Споменик природе Платан у Сремским Карловцима
Споменик природе Платан у Сремским Карловцима
Опште информације
Место	Сремски Карловци
Држава	Србија
Координате	45° 12′ 08″ С; 19° 56′ 10″ И / 45.20214° С; 19.93598° И
	Платан у Сремским Карловцима Платан у Сремским Карловцима на карти Србије
Врста споменика	ботанички
Степен заштите	III
Површина	0,16 ha
Старатељ	Покрајински завод за заштиту природе

Платан у Сремским Карловцима је стабло јаворолисног платана (Platanus x acerifolia ) заштићено као споменик природе III категорије. Стабло је високо око 30 м, а његова старост процењује се на око 165 година.^[1] Платан се налази у порти цркве Светих апостола Петра и Павла, познатије као Доња црква, у улици Митрополита Стратимировића 28,^[2] у старом језгру Сремских Карловаца.

Историја

Према постојећим документима и сећањима старих Карловчана, која се преносе са колена на колено, садница је у Сремске Карловце донешена из Беча. Што се тиче старости стабла, о томе постоје две верзије. Према оној званичној, стабло је старо око 165 година.^[1] Међутим, постоје и записи да је платан засађен недуго после изградње цркве у чијој порти се налази.^[3] Како је Црква светих апостола Петра и Павла саграђена 1719. а обновљена 1793. године, то значи да је платан стар око 300 година. ^[а]^[4]

Платан данас

На основу Закона о заштити природе, а на предлог Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду, Платан у Сремским Карловцима проглашен је за споменик природе. За овај платан је везан низ историјских момената локалног карактера, па му се од стране мештана поклањала велика пажња.^[5] Гране платана подупрте су, како би се спречило њихово ломљење. Управљање и спровођење прописаних мера и услова заштите споменика природе у Сремским Карловцима поверено је локалном Јавном комуналном предузећу “Белило”.^[6]

Галерија слика

Широка крошња покрива готово половину црквене порте
Током лета из густе крошње извирује само црквени звоник
Како се не би поломиле, гране платана су подупрте
Инфо-табла заштићеног споменика природе

Напомене

^ У овој цркви је 13. октобра 1784. године рукоположен за владику Петар први Петровић Његош, потоњи Петар Цетињски.

Референце

^ ^а ^б Kartiranje zaštićene dendroflore u Sremskim Karlovcima, стр. 27
^ „Drvo Platan u Sremskim Karlovcima”. Maps123.net. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима”. Епархија Сремска. 15. 4. 2018. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
^ Mаrić, Dušаn (10. 7. 2019). „PRIČA O PLATANU IZ SREMSKIH KARLOVACA: Drvo čijа je krošnjа nаtkrililа "polа grаdа"”. Srbija Danas. Приступљено 7. 7. 2021.
^ „PLATAN U SREMSKIM KARLOVCIMA”. Turistički Vodič Srbije. Приступљено 7. 7. 2021.
^ З. Мл. (28. 6. 2018). „Заштићено стабло птерокарије у Сремским Карловцима”. Дневник. Приступљено 7. 7. 2021.

Литература

Grupa autora. „Kartiranje zaštićene dendroflore u Sremskim Karlovcima” (PDF). LETOPIS NAUČNIH RADOVA. Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Novom Sadu. Vol. 44, No 1, 26-31: 26-31. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
„ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СТАРОГ ЦЕНТРА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА” (PDF). СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ. 26. 4. 2008. Приступљено 7. 7. 2021.