Пау Касалс се сматра једним од највећих виолончелиста и композитора 20-ог века. На почетку Првог светског рата био је на врхунцу уметничке снаге и наступао по целој Европи. Након избијања грађанског рата 1936. у Шпанији и доласка Франциска Франка на власт, напушта домовину и сели се у Француску. 1946. године из протеста против Франковог режима и осталих влада које злостављају своје грађане одлучује да више неће наступати. 1956. године се сели у Порторико где оснива „Фестивал Касалс“, симфонијски оркестар и музичку школу. И даље није наступао у земљама које су службено признавале Франков режим. Године 1961. је направио један изузетак и наступио пред председником САДЈ. Ф. Кенедијем на његов позив. 1971. године када је имао 95 година свира пред Генералном Скупштином Уједињених нација. Током година бавио се и педагошким радом и предавао је на многим познатим светским факултетима. Као велики хуманиста и врло активан у свом мировном раду, био је номинован за Нобелову награду за мир. Никад се није вратио у Шпанију. Умире 1973. у Порторику. Након смрти диктатора Франка, Касалсови посмртни остаци су пренесени у родну Каталонију 1979. године. Постхумно га је шпански краљ Хуан Карлос I наградио, па је и 1976. издата поштанска марка са његовим ликом.
Нека од његових најпознатијих дела су Сарданес (сардана је врста каталонског плеса): Сардана Фестивола 1908, Сардана за оркестар и виолончело (Сант Феликс) 1927, и Сардана „Сант Марти дел Каниђо"(шп.Sardana de l'exil) 1943. године, те ораторијум Ел песебре којег је први пут извео 1960. године.
Касалс је био познат по виртуозном извођењу Баховихсвита за виолончело.
