Осат је област у средњем Подрињу, смјештена у завијутку ријеке Дрине.[1] Обухвата јужни дио општине Братунац и западни дио општине Сребреница.
Географија
Лука Грђић Бјелокосић је 1908. забиљежио да се Осат простире од Тегарске ријеке уз Дрину до Жепе.[1]
Сјеверозападно од Осата се налази Братунац, југоисточно Бајина Башта, а југозападно национални парк Тара.
Насељена мјеста
Василије Стефановић који је радио као учитељ у Бајиној Башти од 1855. до 1861, и који је био сарадник Вука Стефановића Караџића, је 1860. записао да Осат чине сљедећа села:[1]
Блажијевићи, Бољевићи, Божићи, Бујаковићи, Црвица, Јакетићи, Карина, Калиманићи, Костоломци, Крњићи, Млечва, Мошићи, Осатица, Петрича, Постоље, Прибидол Српски, Прибидол Турски, Радошевићи, Ратковићи, Станатовићи, Тегаре, Топлица, Вранешевићи, Вуцаре, Жабоквица Српска, Жабоквица Турска, Жлијебац.
Извори
- ^ а б в Сто година цркве у Црвици и развој духовног живота у Осату, Цветко Стојкановић, Stefan Co Арсенијевић, Бајина Башта (2009)
Литература
Спољашње везе
- Осећанско градитељство (Музеј Муниципијума малвесијатијума Скелани - Сребереница)
- О Осату (Деспотовина, Ранко Јаковљевић, 27. новембар 2017.)
- Некадашња места становања (Ужичанствено, Предраг Ковачевић, 18. новембар 2017.)
- Окућница Ђаковића у Накучанима - Туристичка организација града Шапца Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2019)
- Црква Светог Ђорђа у Сечој Реци чува предмете старије од грађевине (Пасаж, Милунка Николић, 11. октобар 2018.) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2019)
- Колевка српског градитељства говори тајним језиком (Вечерње новости, Никола Јанковић, 30. април 2015.)
- Мангупски говор старих подрињских градитеља (Политика, Младен Кременовић, 3 . јануар 2019.)
- Градитељи Тополе (Глас јавности, Миле Недељковић, 28. мај 2001.)[мртва веза]
- Загонетка осаћанске дунђерије. "Политика", 1. дец. 1936