Орашко Брдо је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, ово насеље је без становника.
Географија
Село Орашко Брдо је смјештено на висоравни изнад бихаћког села Орашац, између шуме зване Крш и брда које се зове Лупина. Село граничи са петровачким селима Пркоси (на југу) и Врточе (на југоистоку), те са бихаћким селима Орашац (на западу), Ћукови (на сјеверозападу), Липа (на сјеверу) и Теочак (на истоку). Крајњи сјеверни дио Орашког Брда пресјеца магистрални пут Петровац – Бихаћ.
Граница са Пркосима иде преко пространог поља које се дијели на Брђанско поље (на Орашком Брду) и Пркошко поље (на Пркосима). Ово поље је са запада омеђено шумом Крш, која се протеже кроз Орашко Брдо и Пркосе, а са истока брдом Лупина, које се такође протеже кроз оба ова села. Границу ка Врточу чини брдо Лупина. Међа ка Орашцу и Ћуковима иде врховима изнад Крша. Идући од југа ка сјеверу, то су: Кота 752, Јерковића вршељак (777 m), Градина (817 m), Талића врх, Градина (798 m), те кота 790, која је тромеђа Орашког Брда, Ћукова и Липе. Границу према Липи чини Ћуковско поље, док се граница ка Теочаку пење од магистралног пута, преко Брусовца, до Лупине.
На западу села протеже се шума и кршевити крај који се зове Крш или Крај, а којег надвисују поменути врхови. Један дио шуме назива се Збијег. На истоку села налази се брдо Лупина, са врховима Тукови (943 m) и Каменица (1128 m). Од сјевера ка југу, Лупину пресјецају драге и косе, од којих су веће Миљевића драга, Ћулибркова коса, Борића коса и Маурина драга. Од поља и ливада значајнији су Брђанско поље, Ћуковско поље и Попрекуша. У југозападном дијелу села налази се бунар Цигановац. Село нема цркву. Има три већа гробља.
Орашко брдо има пет заселака. У Кршу (Крају) налази се заселак Поткрајчани. Заселак се још назива и Под Кршом, Под Крајом или Поткрај. Заселак Под Кршом граничи са истоименим пркошким засеоком. У овом засеоку су до избјеглиштва 1995. године живјели Чубриле, Дрљаче, Вујиновићи и Јерковићи. Према Липи и Теочаку налази се заселак Чиче, који се зове и Брусовац. На топографским картама означава се и као Велики Брусовац, будући да постоји заселак Брусовац и у Теочаку, који се на картама означава као Мали Брусовац. У Чичама су живјели Чиче и Зорићи. У засеоку Мандића драга живјели су Мандићи. Заселак Крстине, носи и назив Поткрстине. Овдје су били Петровићи, Дрљаче и Зорићи. Подлупина (Под Лупином) протеже се ка Пркосима и граничи са истоименим пркошким засеоком. Њу су насељавали Миљевићи, Каракаши, Ћулибрци, Пилиповићи, Егеље, Лабуси, Босанчићи и Ожеговићи (који су били крајња кућа према Пркосима). Подлупина је била највећи брђански заселак.[1]
Орашко Брдо представља крајње село на сјеверозападу петровачке општине, а на подручју овога села налази се крајња западна тачка општине. Границе села поклапају се са границама Катастарске општине Орашко Брдо. Скупа са Врточем и Пркосима чини Мјесну заједницу Врточе.
Историја
На Орашком Брду, у дијелу који се назива Крш, налази се тврђава из илирског периода Градина у Кршу. Ово је једна од највећих тврђава у петровачком крају. Градина је дугачка 580 метара, а широка је 284 метра. На појединим мјестима има петоструке концентричне камене бедеме, чији се крајеви завршавају на југозападној страни, на ивици стрме стијене. Сјеверозападни бедем висок је 4 метра, а југоисточни 6 метара. Унутар бедема нађени су остаци посуђа, направљеног од иловаче.[2]
Становништво
Становници Орашког Брда зову се Брђани.
Презимена
- Бокић — Православци, славе Ђурђевдан
- Босанчић — Православци, славе Светог Јована Златоустог
- Вигњевић — Православци, славе Светог Василија
- Војводић — Православци, славе Никољдан
- Војновић — Православци, славе Ђурђевдан
- Вујиновић — Православци, славе Аранђеловдан
- Драгосавац — Православци, славе Јовањдан
- Дрљача — Православци, славе Тривундан
- Егеља — Православци, славе Лучиндан
- Зорић — Православци, славе Ђурђевдан
- Јерковић — Православци, славе Петровдан
- Каракаш — Православци, славе Ђурђевдан
- Лабус — Православци, славе Никољдан
|
- Мандић — Православци, славе Никољдан
- Марјановић — Православци, славе Јовањдан
- Миљевић — Православци, славе Светог Стевана
- Ожеговић — Православци, славе Светог Стевана
- Павловић — Православци, славе Аранђеловдан
- Петровић — Православци, славе Ђурђевдан
- Пилиповић — Православци, славе Светог Алимпијан
- Радишић — Православци, славе Никољдан
- Ромић — Православци, славе Никољдан (око 1850. дио њих одселио у Теочак)[4]
- Ћулибрк — Православци, славе Јовањдан
- Чича — Православци, славе Ђурђевдан
- Чубрило — Православци, славе Лучиндан
|
Знамените личности
Извори
- ^ Именик насељених мјеста НР БиХ. Сарајево: Завод за статистику НР БиХ. 1955. стр. 46.
- ^ Ћурчић, Вејсил (април 1902). „Старине из околине Бос. Петровца”. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини. 14: 229—255.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Карановић, Милан (1925). Поуње у Босанској Крајини. Београд: Српска краљевска академија. стр. 557.
