Орао (ваздухопловна једрилица)

За друге употребе, погледајте Орао (вишезначна одредница).
Икарус Орао IIЦ

Једрилица Орао у музејској поставци
Једрилица Орао у музејској поставци

Општи подаци
Намена Високо способна једрилица Отворене класе
Посада 1
Порекло  ФНР Југославија
Произвођач Икарус Земун
Пробни лет 1949.
Уведен у употребу 1950.
Повучен из употребе 1972.
Статус неактиван
Први оператер Ваздухопловни савез Југославије
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се у Југославији (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.

Пројектовање и развој

Инж. Борис Цијан копројектант једрилице Орао
Инж. Станко Обад копројектант једрилице Орао
Једрилица Орао цртеж у 3 пројекције
Једрилица Орао Музеј ваздухопловства Београд

Орао је прва послератна високоспособна једрилица произведена у Србији, по конструкцији једноседа високоспособна једрилица дрвене конструкције са неувлачивом амортизованом скијом за слетање испод трупа. Конструисали су инжењери Борис Цијан и Станко Обад, а два упоредо грађена прототипа у фабрици Икарус у Земуну завршена су 1949. године. Већ наредне, 1950. године на Светском првенству у Шведској једриличар Милан Боришек освојио је друго место у генералном пласману летећи на овој једрилици, а током следећих година на њој су обарани многи државни рекорди.

Варијанте једрилица

  • Орао - Оригинални пројект према коме су направљена два прототипа.
  • Орао IIb - Прва производна варијанта једрилице Орао.
  • Орао IIc - Друга производна варијанта једрилице Орао.

Основна верзија је рађена у две варијанте - Орао IIb и IIc које су се међусобно разликовале по облику крила, хоризонталног и вертикалног репа. Обе варијанте направљене су у малом броју комада.

Карактеристике

Финеса 1 : 36 при брзини 85 km/h
Перформансе
  • минимална брзина 70 km/h
  • максимална брзина 220 km/h
  • минимално пропадање 0,6 m/s при брзини 75 km/h
Димензије
  • размах крила 19,00 m
  • дужина 7,75 m
  • висина 2,05 m
  • површина крила 17,80 m²
  • аеропрофил крила Gö 549R RAF 34
  • виткост 30,3
  • макс. оптеречење крила; 25,70kg/m²
Маса
  • сопствена 356 kg
  • полетна 455 kg

Сачувани примерци

Једина сачувана једрилица овог типа (регистрација YU-4096, фабрички број 185) изложена је у Музеју ваздухопловства — Београд. Направљена је 1954. године у предузећу Летов у Љубљани, а потом је предата Савезном ваздухопловном центру у Вршцу где су на њој постизани бројни рекорди. По расходовању у Ваздухопловној школи у Београду увршћена је у музејску збирку новембра 1972. године.

Земље које су користиле ову једрилицу

Види још

Литература

  • OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Извор

  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.