Дванаест олимпских богова су били најважнији богови грчког Пантеона, који су живели на врху Олимпа. У различитим временима је било четрнаест богова који су сматрани олимпским, али их никад није било више од дванаест у исто време.[1]
Зевс, Хера, Посејдон, Арес, Хермес, Хефест, Афродита, Атина, Аполон и Артемида су увек сматрани олимпским боговима. Хестија, Деметра, Дионис и Хад су придодавани овој групи. Хестија је уступила своје место Дионису да би живела међу људима (њој је додељена част да одржава ватру на Олимпу). Персефона је проводила шест месеци у години у подземном свету (тада је на земљи владала зима), и дозвољено јој је да се врати на Олимп других шест месеци у години да би била са својом мајком Деметром. Иако је Хад увек сматран за једног од најважнијих грчких богова, његов дом је био подземни свет мртвих.[2][3]
Олимпски богови су освојили превласт после победе у рату који је Зевс са својом браћом и сестрама повео против Титана. Зевс, Хера, Посејдон, Деметра, Хестија и Хад су били браћа и сестре, а остали су (изузев Афродите, која се родила из морске пене) обично сматрани Зевсовом децом од различитих мајки (изузев Атине, која се родила из Зевсове главе). Могуће је да је и Хера сама родила Хефеста као освету због рођења Атине.
Према предањима богови су често силазили са врха највише планине у Грчкој силазили међу људе, како би им помогли или их казнили, али је долазило и до мешања са људима, са којима су имали и потомство.[4]
Деца рођена из мешовите везе неког од богова и људи су била полубогови и располагала су изузетним способностима.
Зевс, као врховни бог је био свемоћан, док је моћ осталих богова била ограничена снагом моћи других богова, јер је сваки од њих имао област у којој је био најмоћнији. И по лику и по карактеру су личили на људе и имали су слабости, жудњу и осећања.
Списак богова
Зевс је највиши и најмоћнији бог, владар Олимпа, бог муња
Посејдон, заједно с Хадом, други по важности бог, који управља океанима и морима
Хад је такође други по важности бог, који води бригу о душама умрлих
Атина је богиња мудрости, уметности, унутрашње лепоте, образовања и рата