Орфички мозаици су пронађени у многим касним римским вилама
Орфизам или Орфицизам (старогрчки: Ὀρφικά) је назив за религијско-филозофски правац вјеровања и обичаја у античком грчком и хеленистичком свијету,[1][2][3][4] као и код Трачана,[5] који се повезују с књижевношћу која се приписује митском пјеснику Орфеју, који је био у Хаду и вратио се. Орфичари су такође поштовали Персефону (која је проводила једно годишње доба у Хаду, а затим се враћала) и Диониса (који је такође био у Хаду и вратио се). Сматра се да је Орфеј установио Дионизијске мистерије.[6] Поезија која садржи чисто орфичка вјеровања датира из шестог вијека прије нове ере,[7] или бар из касног петог.[8]
Класични извори, као што је Платон, спомињали су „орфичке иницијаcije“ (Ὀρφεοτελεσταί) и повезане обичаје, мада није сигурно колико је орфичка литература уопште повезана с тим обичајима.[9]
Орфизам се појавио на подручју Грчке у 7. веку п. н. е. вероватно из Тракије и Македоније, а шири се током 6. и 5. века п. н. е., нарочито на Криту и Сицилији.
Орфеј
За Орфеја, митског песника, веровало се да својом песмом припитомљава животиње и мења космички поредак. Постоје два предања како је Орфеј убијен, по првом предању су га убиле жене, јер је својом песмом отуђио њихове мужеве, док је по другом предању такође страдао од жена, али је разлог био немогућност да присуствују његовим мистеријама.[10]
Орфичко веровање
Следбеници овог култа су веровали да је живот на Земљи само "успутна станица". Сматрали су да дешавања у природи не иду од живота према смрти, већ од смрти ка животу. Смрт је дакле само продужење живота. Да би продужио живот, човек је морао да се ослободи робовања свом телу и његовим нагонима. Другим речима да се ослободи тела у ком душа борави као заробљеник и да тако богу у себи омогући слободу и сједини се с њиме.[11]
Према уверењима душа је била затворена у телу, као тамници због злочина титана пошто је и сам човек рођен из пепела титана које је муњом побио Зевс.[12]
Орфичка правила за живот
Орфисти су сматрали да не треба јести месо, јаја и пасуљ, као и носити вунене хаљине. Они су први записани "вегетаријанци" на свету.[13]
Утицај Орфизма
Орфизам је највише присутан био у Атици, а највећу популарност досегао је код грађанских слојева и шире народне масе.
Пошто је захтевао молитву и пост каснији историчари су га понекад повезивали са хришћанством.[14]
Извори
^Three Faces of God by David L. Miller,2005,Back Matter: "... assumed that this was a Christian trinitarian influence on late Hellenistic Orphism, but it may be that the Old Neoplatonists were closer ..."(језик: енглески)
^A History of the Synoptic Problem: The Canon, the Text, the Composition, and the Interpretation of the Gospels (The Anchor Bible Reference Library) by David Dungan and David Laird Dungan,1999,Back Matter: "... Neoplatonist Albinus (21-31). 54 Dial. 4.2 (italics added). 55 In Hellenistic Orphism, "an ascetic life featuring specific abstinences, especially vegetarianism," would have ..."(језик: енглески)
^History of New Testament Research, Volume 2 (History of New Testament Research) by William Baird,2002,pp. 393: "... its religious neighbors, Lagrange focuses on a single example of Hellenistic religion, Orphism. This example, he thinks, is particularly appropriate, because Orphism is ...(језик: енглески)
^Luther H. Martin,, Hellenistic Religions: An Introduction 1987:102: "... ritually participated in an actual mystery ritual. More striking to Hellenistic observers of Orphism than any supposed ritual practices were their ascetic practices ..."(језик: енглески)
^Apollodorus (Pseudo Apollodorus), Library and Epitome, 1.3.2. "Orpheus also invented the mysteries of Dionysus, and having been torn in pieces by the Maenads he is buried in Pieria."(језик: енглески)
^Backgrounds of Early Christianity by Everett Ferguson,2003,pp. 162,"Orphism began in the sixth century B.C"(језик: енглески)
^W. K. C. Guthrie, The Greeks & Their Gods (Beacon, 1954). стр. 322; Kirk, Raven, & Schofield, The Presocratic Philosophers (Cambridge, 1983, 2nd edition). стр. 21, 30-31, 33; Parker, "Early Orphism". стр. 485, 497(језик: енглески)
