Рођена је у занатлијској породици у Ердевику. Четири разреда немачке народне школе (1911–1914) и три разреда српске гимназије (1915–1918) завршила је у Руми.
Након што је матурирала, њена породица преселила се у Нови Сад, где је Олга наставила школовање. Завршила је четврти разред Српске више девојачке школе и Учитељску школу (1920–1924).
Године 1925. удала се за инжењера Ивана Гараја из Бачког Петровца (један од оснивача петровачке кудељаре и фабрике „Кооператива”).[1]
Од 1946. године (након једне године рада у Гајдобри) радила је као наставница у Гимназији и Учитељској школи у Бачком Петровцу. Предавала је историју уметности, цртање, лепо писање, српски, словачки, руски, немачки и енглески језик.
Пензионисала се 1954. године, а 1958. преселила се са супругом у Дубровник. Тринаест године касније вратила се у Нови Сад.
Преминула је 2. септембра 1988. године. Урна са њеним пепелом стављена је у породичну гробницу Гарајевих на бачкопетровачком гробљу.[1]
Ликовно стваралаштво
Тестаментом је Олга Гарај-Бабилон свој опус завештала култури војвођанских Словака. Тако је почетком деведесетих година фонд слика Галерије Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу био обогаћен Олгиним уметничким радовима.
Слике Олге Гарај-Бабилон, које се налазе у Галерији Зуске Медвеђове, датирају из периода ауторкиног озбиљнијег бављења сликарством, а међу њима је и већи број незавршених радова. То је особена збирка, која релативно добро презентује ликовна интересовања уметнице у стваралачком периоду дугом преко 60 година.
Ликовни таленат је Олга показивала још у детињству. Почела је са сликањем акварела. Чести мотиви на радовима Олге Гарај-Бабилон су мртва природа, пејзажи, море, острва (Мљет) и егзотична архитектура. На њеним сликама често је присутан град Дубровник, у коме је живела 13 година.
Била је успешан ликовни педагог. Помогла је у испољавању уметничког талента многим истакнутим ликовним уметницима словачке заједнице у Југославији, као што су: Јарослав Шимович, Штефан Лачок, Јан Такач и Милина Вршкова-Феркова.
Била је члан Друштва ликовних педагога Војводине.[1]
Илустраторка
Насловна страна часописа Naše slniečkoНасловна страна часописа Naši pionieri
Олга Гарај-Бабилон је заједно са Зуском Медвеђовом била прва илустраторка војвођанских Словака. У периоду 1924–26. објављивала је своје радове у старопазовачком часопису Zornička и у дечијем кутку часописа Jugoslavšći Čehoslovaci. Године 1939. отпочела је сарадњу са редакцијом дечјег часописа Матице словачке у Југославији Naše slniečko, најпре као илустраторка а потом и као списатељица. Само годину дана касније, 13. новембра 1940. године, постала је главна уредница овог часописа. У току школске 1947/48 године, име часописа промењено је у Naši pionieri (Наши пионири). Гарај-Бабилон је наставила сарадњу, објављујући у часопису не само илустрације већ и приче. Писала је и за Narodný kalendár, Ľudový kalendár, недељник Hlas ľudu, часописе Nový život и Rozhľady. Олга је илустровала и једну књигу за децу на српском језику Дечије игре, хумористичке и друге песме, аутора Војина Мијатовића. Године 1985. изашла је њена књига Zvieratá sa páčia deťom (Животиње се допадају деци) у издању „Обзора” у Новом Саду, коју је сама написала и илустровала.
Изложбе
Имала је једну самосталну изложбу слика у Пивницама, и учествовала је на шест колективних изложби.[2]
Галерија
Каталог изложбе Олге Гарај-Бабилон у Галерији Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу (1994)
Ruže (Руже), уље на платну
Z novosadského parku (Из новосадског парка), уље на платну (1925)
Jeseň (Јесен), уље на платну (1928)
Jesenná krajina (Јесењи пејзаж), уље на платну (1937)
Kláštor Melita na ostrove Mljet (Манастир Мелита на острву Мљет), уље на платну (1964)
Mrkan a Bobara pri Cavtate (Мркан и Бобара код Цавтата), уље на платну (1965)
