Октобарски манифест или Октобарски проглас^[1] (рус. Октябрьский манифест) био је значајан законодавни акт којег је издао император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905.

Манифест је обнародован 17. октобра 1905. године (по старом календару), а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.

Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.

Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.

Наредне године, 23. априла 1906, темељно су промијењени Основни државни закони Руске Империје^[2] на основу дотад три издата прогласа: о оснивању Државне думе, о побољшању државног поретка и о преуређењу Државног савјета. Тада су Основни државни закони фактички постали први руски устав.

• Руска револуција 1905.
• Основни државни закони Руске Империје
• Зборник закона Руске Империје

Викизворник има изворни текст повезан са чланком ru:Манифест об усовершенствовании государственного порядка.

• Высочайший манифест об усовершенствовании государственного порядка („док.история.рф“) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2017)