Н.Ф.С. Грундтвиг је одгајан у веома религиозној атмосфери јер је његов отац био свештеник, иако је његова мајка поштовала старе нордијскелегенде и традиције. Школовао се у традицији европског просветитељства, али је током даљег школовања био под утицајем романтизма и историјом нордијских земаља, а у својим последњим годинама школовања је био под утицајем рационализма. Дипломирао је теологију на Универзитету у Копенхагену. [1] Након дипломирања је радио на једном имању као учитељ. На почетку свог рада је проповедао поруку коју је више обележио рационализам него хришћанство, али је кроз сопствене проповеди Грундтвиг дубље размишљао о хришћанству и тако се приближио традиционалном хришћанству. Током овог периода се Грундтвиг још више заинтересовао за нордијску митологију и његова прва дела су била о митологији. Грундтвиг је такође тврдио да хришћанство и митологија не морају да буду у сукобу. Проучавао је Еде и исландске саге. Превео је Беовулф на дански језик, иако није био стручан познавалац англосаксонске књижевности и језика и био је највећи скандинавскиписацхимни. Написао је и превео више од 1500 химни и многе од њих су познате на норвешком, шведском, немачком и енглеском језику.[2]Године 1808. Грундтвиг добија место наставника у Копенхагену, али је након неколико година његов отац у Удбију веома остарио и ослабио да није могао више да буде свештеник. Тада није постојала могућност одласка у пензију и Грундтвиг постаје капеланцркве у Удбију. Да би Грундтвиг могао да постане свештеник, морао је да одржи матурску проповед као проверу његових проповедничких способности. У својој првој проповеди 1810.године Грундтвиг изражава своје црквене ставове и то је увредило црквеневласти, па је црква захтевала да Грундтвиг буде кажњен. Након очеве смрти 1813. године се Грундтвиг пријавио да наследи очеву позију, али је био одбијен због неповерења које је црква осећала према Грундтвигу због његове матурске проповеди. Грундтвиг се вратио у Копенхаген где се бави писањем и то је био веома продуктиван период у његовом стваралаштву. Писао је о историји, друштву и митологији.
Грундтвигијанизам је у потпуности развијен 1855. године и настао је из незадовољства према црквеним и локалним властима. Грундтвигијанизам се углавном односи на сеоско становништво. Присталице грундтвигијанизма су веровале да Библија није намењена само свештеницима и теолозима који је тумаче и да се Божја реч може доживети само кроз крштење, причешће и исповедање вере. Грундтвигијанизам слави живот и Грундтвиг није веровао у пакао. Тврдио је да увек постоји живот и да је смрт само прелаз из живота пре у живот после. Фразом „ Прво човек, онда хришћанин“, Грундтвиг је желео да људи схвате да им само хришћанство може дати најбоље и најдубље објашњење свега.
