Никола Пашић је син Радомира Раде Пашића, сина српског политичара Николе Пашића[2] и мајке Гркиње Катарине „Бебеке” (рођ. Зотос). Његова мајка се касније преудала за Драгомира Касидолца и узела његово презиме. Школовао се у Бриселу, Риму и Лондону. Током Другог светског рата ступио је у редове покрета Драже Михаиловића.[3] Био је ухапшен; до 1943. године је био у затвору Главњача и Бањичком логору, али је ослобођен под условом да напусти земљу.[2] Ипак се илегално поново пребацује у Југославију, где остаје до повлачења дела војске Краљевине Југославије 1944. године. После рата завршава студије у Оксфорду и ради у Енглеској око десет година.[4]
Никола Пашић се 1958. године са породицом преселио у Канаду, где се запошљава у Министарству правде провинције Онтарио.[5] Са четири сарадника оснива Српску националну академију у Торонту. На њеном челу остаје до 1993. године. Тај период се сматра „златним добом” Академије, пошто се у то време она бавила претежно културним активностима, а велики талас новодошлих је тек почео да пристиже.[6] Никола Пашић је посетио Србију 2001. године, али је пасионирано проучавао њену историју (нпр. дело „Неки погледи на даља истраживања о Другом светском рату у Југославији”).[7] После оживљавања рада Српске националне академије у Канади, ова му је 2013. године доделила плакету оснивача.[5]
Од 1945. године био је ожењен Зором „Шупи” са којом је имао ћерку Кетрин и сина Мајкла Драгомира. Њихов син Мајкл Драгомир преминуо је два месеца после оца, у 65. години живота[8] а Зора је преминула 2021. године.[9]
.jpg)
