Наступао за ФК Земун, ФК Јединство из Параћина (1998—99) и београдски Обилић (1999—2003), да би од 2003. обукао „црно-бели” дрес ФК Партизан који је носио до 2010. године, са изузетком шестомесечног излета у јапански ЏЕФ јунајтед (2007). Био је учесник Лиге шампиона (2003) са Партизаном и капитен екипе која је по први пут у историји клуба освојила две узастопне „дупле круне” (2008, 2009).
Био капитен београдског Партизана све до зимске паузе у сезони 2009—10, када му је по повратку са одмора речено да клуб не рачуна на њега и да не долази на прозивку пред почетак припрема.[1] Ђорђевићев уговор са Партизаном је трајао још две и по године, а када је почео да тренира са млађим категоријама, било је јасно да ће дефинитивно потражити нови клуб.[2]
У априлу 2010. наставио каријеру у руској екипи Крила Совјетов, након што је споразумно раскинуо уговор са црно-белима.[3] У тиму из Самаре наступао све до јануара 2012. када је добио отказ због крајње бизарног разлога, а то је његова висина, јер је тренер руског тима одлучио да је превише добар за клупу, а превише низак за прву поставу?![4]
Каријеру наставио у Шведској где је наступао за Калмар (2012—2016) и нижеразредни ИФК Берга (2016).
