Једногласно је изабран за архиепископа цариградског након светог Григорија Богослова, од стране Светих Отаца Другог Васељенског Сабора 381. године. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Дао је значајан допринос у борби против аријанске и других јереси.