Научни консензус

Научни консензус је опште прихваћено мишљење, став и мишљење већине или велике већине научника у одређеној области проучавања у било ком одређеном тренутку.[1][2]

Консензус се постиже кроз научну комуникацију на конференцијама, након процеса објављивања, реплика репродуктивних резултата од стране других, научних дебата,[3][4][5][6] и рецензије од стране колега. Конференција која треба да створи консензус назива се консензусна конференција.[7][8][9]

На основу научно постигнутог консензуса настају ситуације у којима доносиоци консензуса унутар дисциплине често могу препознати такав консензус тамо где он постоји. Међутим, саопштавање аутсајдерима да је постигнут консензус може бити тешко, јер „нормалне“ дебате кроз које наука напредује могу изгледати аутсајдерима као оспоравање.[10]

Повремено, научни институти издају изјаве о ставовима које имају за циљ да пренесу сажетак науке од „изнутра“ ка „споља“ научне заједнице, или могу бити објављени консензус прегледни чланци[11] или истраживања.[12] У случајевима када постоји мало контроверзи у вези са предметом који се проучава, успостављање консензуса може бити прилично једноставно.

Популарна или политичка дебата о темама које су контроверзне у јавној сфери, али не нужно и контроверзне у научној заједници, могу резултовати научним консензусом: као што су нпр. теме о еволуцији,[13][14] климатским променама,[15] безбедности генетски модификованих организама,[16] или теме о недостатку везе између ММР вакцинације и аутизма.[10]

Дефиниција и веровање у консензус

Постоје безбројни примери када су људи у великој већини — можда чак и једногласно — веровали да је нешто истинито или валидно, али су им грубе истине стварности доказале да нису у праву. Чињеница да је постојао консензус није учинила ништа да промени исход онога што је Универзум на крају испоручио. Зато се, можда, без обзира на политику консензуса, можемо сложити са дефиницијом „консензуса“ Маргарет Тачер као прилично прљаве речи:

Консензус је процес напуштања свих веровања, принципа, вредности и политика у потрази за нечим у шта нико не верује, али чему се нико не противи; процес избегавања самих питања која се морају решити, само зато што не можете постићи договор о будућем путу. Који би велики циљ био вођен и добијен под заставом: „Залажем се за консензус?

Заиста, када групе људи са различитим интересима (или, можда, политичари посебно) говоре о консензусу, они говоре о томе да се људи сложе око правца деловања са којим сви могу нормално да живе.

Извори

  1. ^ Ordway, Denise-Marie (2021-11-23). „Covering scientific consensus: What to avoid and how to get it right”. The Journalist's Resource (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-11. 
  2. ^ „Scientific Consensus”. Green Facts. Приступљено 24. 10. 2016. 
  3. ^ Laudan, Larry (1984). Science and Values: The Aims of Science and Their Role in Scientific Debate. London, England, UK: University of California Press. ISBN 0-520-05267-6. 
  4. ^ Ford, Michael (2008). „Disciplinary authority and accountability in scientific practice and learning” (PDF). Science Education. 92 (3): 409. Bibcode:2008SciEd..92..404F. doi:10.1002/sce.20263. „Construction of scientific knowledge is first of all public, a collaborative effort among a community of peers working in a particular area. 'Collaborative' may seem a misnomer because individual scientists compete with each other in their debates about new knowledge claims. Yet this sense of collaboration is important: it checks individual scientists from being given authority for new knowledge claims prematurely.” 
  5. ^ Webster, Gregory D. (2009). „The person-situation interaction is increasingly outpacing the person-situation debate in the scientific literature: A 30-year analysis of publication trends, 1978-2007”. Journal of Research in Personality. 43 (2): 278—279. doi:10.1016/j.jrp.2008.12.030. 
  6. ^ Horstmann, K. T., & Ziegler, M. (2016). Situational Perception: Its Theoretical Foundation, Assessment, and Links to Personality. In U. Kumar (Ed.), The Wiley Handbook of Personality Assessment (1st ed., pp. 31–43). Oxford: Wiley Blackwell. ("In Personality Assessment, Walter Mischel focused on the instability of personality and claimed that it is nearly impossible to predict behavior with personality (Mischel, 1968, 2009). This led to the person-situation debate, a controversy in psychology that sought to answer the question whether behavior depended more on the subject's personality or the situation (or both) and has received considerable research attention (Webster, 2009).")
  7. ^ Przepiorka, D.; Weisdorf, D.; Martin, P.; Klingemann, H. G.; Beatty, P.; Hows, J.; Thomas, E. D. (јун 1995). „1994 Consensus Conference on Acute GVHD Grading”. Bone Marrow Transplantation. 15 (6): 825—828. ISSN 0268-3369. PMID 7581076. 
  8. ^ Jennette, J. C.; Falk, R. J.; Bacon, P. A.; Basu, N.; Cid, M. C.; Ferrario, F.; Flores-Suarez, L. F.; Gross, W. L.; Guillevin, L.; Hagen, E. C.; Hoffman, G. S.; Jayne, D. R.; Kallenberg, C. G.; Lamprecht, P.; Langford, C. A.; Luqmani, R. A.; Mahr, A. D.; Matteson, E. L.; Merkel, P. A.; Ozen, S.; Pusey, C. D.; Rasmussen, N.; Rees, A. J.; Scott, D. G.; Specks, U.; Stone, J. H.; Takahashi, K.; Watts, R. A. (2013). „2012 revised International Chapel Hill Consensus Conference Nomenclature of Vasculitides.”. Arthritis and Rheumatism (на језику: енглески). 65 (1): 1—11. ISSN 0004-3591. PMID 23045170. doi:10.1002/art.37715 Слободан приступ. 
  9. ^ Antzelevitch, Charles; Brugada, Pedro; Borggrefe, Martin; Brugada, Josep; Brugada, Ramon; Corrado, Domenico; Gussak, Ihor; LeMarec, Herve; Nademanee, Koonlawee; Perez Riera, Andres Ricardo; Shimizu, Wataru; Schulze-Bahr, Eric; Tan, Hanno; Wilde, Arthur (8. 2. 2005). „Brugada syndrome: report of the second consensus conference: endorsed by the Heart Rhythm Society and the European Heart Rhythm Association”. Circulation. 111 (5): 659—670. ISSN 1524-4539. PMID 15655131. doi:10.1161/01.CIR.0000152479.54298.51 Слободан приступ. 
  10. ^ а б Shwed Uri; Peter Bearman (децембар 2010). „The Temporal Structure of Scientific Consensus Formation”. American Sociological Review. 75 (6): 817—40. PMC 3163460 Слободан приступ. PMID 21886269. doi:10.1177/0003122410388488. 
  11. ^ Anderegg, William R. L.; Prall, James W.; Harold, Jacob; Schneider, Stephen H. (2010-06-07). „Expert credibility in climate change”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 107 (27): 12107—12109. Bibcode:2010PNAS..10712107A. ISSN 0027-8424. PMC 2901439 Слободан приступ. PMID 20566872. doi:10.1073/pnas.1003187107 Слободан приступ. 
  12. ^ Cook, John; Oreskes, Naomi; Doran, Peter T.; Anderegg, William R. L.; Verheggen, Bart; Maibach, Ed W.; Carlton, J. Stuart; Lewandowsky, Stephan; Skuce, Andrew G.; Green, Sarah A.; Nuccitelli, Dana (април 2016). „Consensus on consensus: a synthesis of consensus estimates on human-caused global warming”. Environmental Research Letters (на језику: енглески). 11 (4): 048002. Bibcode:2016ERL....11d8002C. ISSN 1748-9326. S2CID 470384. doi:10.1088/1748-9326/11/4/048002 Слободан приступ. hdl:1983/34949783-dac1-4ce7-ad95-5dc0798930a6 Слободан приступ. 
  13. ^ „Statement on the Teaching of Evolution” (PDF). American Association for the Advancement of Science. 2006-02-16. Приступљено 2008-05-02. 
  14. ^ „NSTA Position Statement: The Teaching of Evolution”. National Science Teacher Association. Приступљено 2008-05-02. 
  15. ^ "Joint Science Academies' Statement" nationalacademies.org
  16. ^ Nicolia, Allesandro; Manzo, Alberto; Veronesi, Fabio; Rosellini, Daniele (2013). „An overview of the last 10 years of genetically engineered crop safety research”. Critical Reviews in Biotechnology. 34 (1): 77—88. PMID 24041244. S2CID 9836802. doi:10.3109/07388551.2013.823595. 

Спољашње везе