Лист је основан 15. јуна 1948. а издаван је у округу Пингшан, у Хебеју, све док његове канцеларије нису пресељене у Пекинг у марту 1949. године. Од свог оснивања, „Народни дневник” је био под директном контролом највишег руководства КПК. Денг Туо и Ву Ленгсји били су главни и одговорни уредници од 1948. до 1958. и 1958–1966, али је лист у ствари контролисао Ху Чјаому, лични секретар Мао Цедунга.[1] Новине су званични „гласник“ (喉舌) Централног комитета Комунистичке партије Кине.[2]
Велики број чланака посвећених политичкој личности, идеји или географском фокусу често се узима као знак да се поменути званичник или субјект уздиже.[3][4] Прави се разлика између уводника, коментара и мишљења. Иако сви морају бити одобрени од стране владе, они се оштро разликују по количини званичног ауторитета који садрже по плану – од врха. На пример, иако је мало вероватно да ће неко мишљење садржати ставове супротне ставовима владе, оно може да изражава становиште или може да садржи дебату која се разматра и одражава само мишљења писца: уређивачки пробни балон за процену унутрашње јавно мњење.[5] Насупрот томе, званичан уводник, који је прилично ретко присутан, значи да је влада донела коначну одлуку о неком питању.[5]
Анализа формулације свих бројева Народног дневника од 1995. до 2000. коришћена је у писању „Прве серије стандардизованих облика речи са нестандардизованим варијантним облицима”.[6]:3
