Мунтенија или, раније, Велика Влашка (рум. Muntenia, лат. Wallachia Maior) је једна од историјских покрајина Румуније и већи, источни део веће покрајине Влашке. Највећи град и историјско и културно средиште Мунтеније, али и целе данашње Румуније, је град Букурешт.

Мунтенија је већи део (2/3) покрајине Влашке, који обухвата њене средишње и источне делове. Од њеног другог дела, Олтеније, дели је на западу река Олт. Река Дунав чини јужну границу (према Бугарској) и источну (према Добруџи), а северну Карпати према Трансилванији. На крајњем североистоку постоји и граница ка румунском делу Молдавије на мањим рекама Сирет и Милков. Данас Мунтенија не постоји као самоуправна јединица, али су управне границе месних жупанија готово истоветне као природне, мада према Олтенији и Молдавији постоје окрузи који залазе у по две румунске покрајине.

Олтенија обухвата неколико жупанија данашње Румуније:

• Жупаније које су потпуно у Мунтенији:
  • Букурешт
  • Арђеш
  • Браила
  • Бузау
  • Дамбовица
  • Ђурђу
  • Јаломица
  • Калараши
  • Илфов
  • Прахова
• Жупаније које су дијелом у Мунтенији:
  • Олт (источна половина жупаније)
  • Телеорман (готово цела жупанија без јако малог дела на западу)
  • Валча (мањи, источни део жупаније)
  • Вранча (мањи, јужни део жупаније)

Највећи град и историјско и културно средиште Мунтеније, али и целе Румуније, је град Букурешт, који се налази у средишњем делу покрајине. Веома важни градови су и Плојешти и Браила, а потом следе: Питешти, Трговиште, Бузау, Ђурђу.

п р у Највећа насеља у Мунтенији Извор: Попис 2021.[1]
	№	Град	Популација
Букурешт Плојешти	1.	Букурешт	1.716.961	Браила Питешти
	2.	Плојешти	180.540
	3.	Браила	154.686
	4.	Питешти	141.275
	5.	Бузау	103.481
	6.	Трговиште	65.752
	7.	Слатина	62.557
	8.	Калараши	58.211
	9.	Ђурђу	54.551
	10.	Попешти-Леордени	53.434

• Олтенија (раније Мала Влашка)
• Влашка

• Влад Георгеску (Vlad Georgescu), Istoria ideilor politice româneşti (1369—1878), Минхен, 1987.
• Неагу Џувара (Neagu Djuvara), Între Orient şi Occident. Ţările române la începutul epocii moderne, Humanitas, Букурешт, 1995.
• Константин К. Ђуреску (Constantin C. Giurescu), Istoria Bucureştilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Ed. Pentru Literatură, Букурешт, 1966. pp. 93