Мост на ријеци Жепи се налази на подручју општине Рогатица у насељу Жепа, Република Српска, Босна и Херцеговина. Камени мост датира из времена османске управе. На ушћу ријеке се налазио све до 1966. године, када је демонтиран и реконструиран на другој локацији због изградње Хидроелектране Бајина Башта. Његова нова локација се налази 500m од насеља Жепа, недалеко од објекта Реџеп-пашине куле, која је грађена у приближно истом периоду. Мост се налази на листи националних споменика Босне и Херцеговине.

Мост на ушћу реке Жепе, леве притоке реке Дрине, је један од два камена моста из периода Османског царства изграђених на овој реци. Први мост се налази у непосредној близини њеног извора, у селу Врело, има три окна и преко њега води пут који оближња насеља повезује са Рогатицом.^[1] Други, тј. мост на њеном ушћу, је био лоциран десетак метара од ушћа Жепе у Дрину, на старом друму који се у Вишеграду одвајао од Стамболске џаде и ишао низ Дрину њеном левом обалом.^[2][3] На овом месту мост је стајао све до лета 1966. године када је због акумулационог базена насталог изградњом Хидроелектране Бајина Башта, да не би био потопљен, дислоциран на локацију око 500 метара узводно на истој реци, испод самог насеља Жепа, која се зове Спасин хрид, недалеко од Реџеп-пашине куле (која је грађена приближно у истом периоду као и мост).^[4][5][6]

Мост на ушћу Жепе спада у корпус објеката османске градње који настају са доласком Османског царства у ове крајеве и новим друштвено-економским уређењем које је то са собом носило. Војно-стратешки објекти су у новој државној организацији имали прворазредни значај, тако и мостови, нарочито на већим рекама и регионалним комуникацијама.^[7] Описујући новонастали контекст, након дефинитивног пада босанске средњовековне државе, истраживачи архитекта Џемал Челић и исламолог Мехмед Мујезиновић у својој студији о старим мостовима у Босни и Херцеговини из 1969. године наводе:

У старијим записима и путописима нема никаквих података о градитељу и времену изградње моста на реци Жепи, нити је на мосту остао сачуван текст са тарихом који би могао дати прецизне информације о времену и градитељу овог објекта. Као и за већину грађевина са ових простора, у народу су остале сачуване многе легенде и предања.^[10] Тек једна легенда, забележена почетком 20. века, уз архитектонску анализу објекта — како истичу Челић и Мујезиновић — даје подлогу за одређене, доста чврсте претпоставке о градитељу.^[2] Легенду је забележио аустријски писац Роберт Михел (de),^[2][11][12] а говори о томе како је један од ученика градитеља који је саградио мост на Дрини у Вишеграду, славољубив и вешт у свом занату, хтео да својим делом надмаши рад свог учитеља. Ученик је кренуо низ Дрину и на месту где се Жепа између брда пробија и улива у исту, премостио је каменим сводом са стене на стену. Када је касније мајстор учитељ угледао ово изванредно дело, спопао га је бес па је ученику одсекао обе руке.^[2] Апстрахујући елементе легенде у којима се говори о учениковој побуди и казни која га је стигла, двојица истраживача закључују да би легенда могла садржавати неке конкретне чињенице:

• Мост на реци Жепи је настао непосредно након градње Моста Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду;^[2]
• Мост на реци Жепи је саградио ученик градитеља моста у Вишеграду, тј. Мимара Синана;^[2]

Разраћујући прву од ове две тезе, Челић и Мујезиновић, а у вези откривања разлога, времена изградње и утемељитеља моста на Жепи, закључују да је мост настао након изградње ћуприје у Вишеграду, на једном од саобраћајних кракова који прилазе овом мосту, и то у последњој четвртини XVI века, а да је највероватнији утемељитељ моста исти као и утемељитељ Вишеградске ћуприје — велики везир Мехмед-паша Соколовић.^[13] Како истичу двојица истраживача:

Челић и Мујезиновић реферишу на путопис немачког новинара и публицисте Хајнриха Ренера, насловљеног „Херцег-Босном уздуж и попријеко” и објављеног 1900. године, у ком се наводи предаја према којој је Соколовић утемељитељ моста:

Када је о другој тези, тј. питању расветљавања градитеља реч, двојица аутора су мишљења да је врло вероватно да је мост саградио један од ученика великог Мимара Синана.^[13] Како истичу:

Једна од легенди наводи да је градитељ моста био један од ученика Мимара Синана, градитеља моста у Вишеграду, који је хтио да својим дјелом надмаши рад свог учитеља. Друга легенда је легенда о везиру Јусуфу који је рођен у овим крајевима и италијанском градитељу коме је повјерена изградња овог моста.^[16] Мост на ушћу Жепе стајао је деценијама изван употребе. Далеко од насељених мјеста и прометних токова, он је, захваљујући начину градње, одолијевао зубу времена. Међутим, изградња ХЕ Бајина Башта запечатила је његову судбину, као што је угрозила и вишеградски мост и остале споменике. Мост није доживио оштећења у рату 1992-1995.

Као већ напоменуто, мост се налазио на старом путу који се у Вишеграду одвајао од Цариградског друма и ишао низ Дрину, њеном левом обалом, на месту где је тај пут пресецао реку Жепу, готово на самом њеном ушћу. Мост је на овом месту саграђен искључиво због регионалних саобраћајних потреба, усамљен, без и једног објекта у његовој близини.^[2]

Иначе сам Цариградски друм је за Османско царство била најважнија путна комуникација на Балканском полуострву под њиховом управом и својом трасом је пратио експанзију царства према средњој Европи, те му је у том смислу од стране државе поклањана одговарајућа пажња.^[17][18]

Стари градитељ моста на Жепи је такође водио рачуна о избору датог локалитета за мост са аспекта оптималног постављања и решења моста.^[19] Како истиче истраживач Милан Гојковић:

Челић и Мујезиновић, дајући свој естетски суд о локацији, истичу да је мост био саграђен у „изванредно пластичном планинском пејсажу овог дијела Босне”.^[2]

Просторним планом Босне и Херцеговине из 1980. године ово добро је било евидентирано и сврстано у прву категорију као културно-историјско добро. Споменик је 2005. године проглашен националним спомеником.^[16][20]

• Мост на Жепи

• Комисија/Повјеренства за очување националних споменика, Босна и Херцеговина