Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација.
Маркач је дипломирао на Универзитету у Загребу1981, а након одслужења војног рока се запослио у Министарству унутрашњих послова. Био је припадник хрватског контингента савезног одреда милиције на Косову током 1980-их. Након вишестраначких избора 1990. ставио се на располагању влади Фрање Туђмана. Маркач је 1990. учествовао у оснивању специјалних јединица МУП-а, а касније је именован за заменика заповедника специјалне јединице, која је крајем 1990. постала Антитерористичка јединица Лучко. Године 1991. Маркач је именован за команданта Антитерористичке јединице Лучко. Унапређен је у 1992. у чин генерал-пуковника у резерви.
Председник Туђман га је 18. фебруара1994. поставио за помоћника министра унутрашњих послова и команданта специјалне полиција МУП Хрватске. После операције Олуја Маркач је имао чин генерал-пуковника. Због сумње да су јединице под његовом командом починиле ратне злочине током Олује, Хашки трибунал је против њега, Анте Готовине и Ивана Чермака подигао оптужницу. Док је Готовина избегао да се преда Хашком трибуналу, Маркач и Чермак су се ставили на располагање суду, па им је одобрена одбрана са слободе, односно боравак у кућном притвору до почетка суђења.
Међутим, 22. децембра 2007. Маркач је на Билогори учествовао у божићном лову, а фотографије с тог лова су неколико дана касније доспеле у медије. С обзиром да је тиме прекршио услове кућног притвора, Маркач је ухапшен и спроведен у хашки затвор. Министар унутрашњих послова Ивица Кирин, који се с њим био сликао, је због тога био присиљен да поднесе оставку.
15. априла 2011. године је неправоснажно осуђен на 18 година затвора по више тачака, међу којима су и убиства, прогони и пљачке.[1][2] У новембру 2012. године је другостепеном пресудом ослобођен свих оптужби те је наложено његово пуштање на слободу.[3]
