Михаел Хајдн

Михаел Хајдн
Johann Michael Haydn
Портрет Михаела Хајдна (око 1805.)
Пуно имеJohann Michael Haydn
Датум рођења(1737-09-14)14. септембар 1737.
Место рођењаРохрау, Надвојводство Аустрија
Датум смрти10. август 1806.(1806-08-10) (68 год.)
Место смртиСалцбург, Аустријско царство
ЗанимањеКомпозитор
Потпис

Јохан Михаел Хајдн (нем. Johann Michael Haydn; 14. септембра 1737 – 10. август 1806) био је аустријски композитор из класичног периода, млађи брат Јозефа Хајдна.

Живот

Михаел Хајдн је рођен 1737. године у аустријском селу Рохрау, близу мађарске границе. Његов отац је био Матијас Хајдн, колар који је такође био сеоски старешина. Хајднова мајка Марија, девојачко Колер, радила је некада као куварица у палати грофа Хараха. Матијас је сам научио да свира харфу, и побринуо се да његова деца науче да певају.

Михаел је отишао у Беч са осам година. Његов рану каријеру је утабао старији брат Јозеф, па је тако Михаел добио место дечачког сопрана у Катедрали Светог Стефана. У Катедрали је хор био под управом Георга Ројтера, Јохана Георга Албрехтсбергера и Франца Јозефа Аумана.[1] . До свог 12. рођендана Михаел је зарађивао додатни новац као повремени оргуљаш у катедрали. Писац из раног 19. века Алберт Криштоф Диес, написао је:[2]

"Ројтер је био толико опчињен талентима [Јозефа Хајдна] да је његовом оцу обећао да ће се бринути о свим његовим синовима, чак и да их има дванаест. Отац [Матијас] се овом понудом ослободио великог терета, пристао је на њу и неких пет година након што је Јозeфову браћу посветио музици; прво Михаела, а потом и Јохана."

Исти извор указује на то да је Михаел био бољи ученик од Јозефа, и да је био бољи певач.

Око 1753. године Михаел је напустио хорску школу. Године 1760. Михаел је постављен за капелмајстора у Гросвардејну (данас Орадеа). 1762. године је именован за концертмајстора[3] у Салцбургу, где је остао 44 године. Током ових година је написао преко 360 композиција које су се састојале из црквене и инструменталне музике. Из њиховог заједничког боравка у Салцбургу, Хајдн је познавао Моцарта, који је веома ценио Михаелов опус.

17. августа 1768. Михаел се оженио певачицом Маријом Магдаленом Лип (1745–1827). Њихово једино дете, ћерка Алојзија Јозефа, рођена је 31. јануара 1770., али је умрла непосредно пред свој први рођендан, 27. јануара 1771. године. Михаел и Марија Магдалена Хајдн назвали су своју ћерку Алојзију Јозефу не у част Михаеловог брата, већ по Јозефи Добрави фон Даубравајк, која је на крштењу заменила грофицу де Фирмијан као куму.

Леополд Моцарт је критиковао Хајдново опијање.[4]

У Салцбургу је Хајдн обучавао младе Карла Марију фон Вебера[5] и Антона Дијабелија.

Крипта 54 (Гробље Светог Петра, Салцбург): заједнички гроб у којем су сахрањени Марија Ана Моцарт и Михаел Хајдн.

Михаел је остао близак са братом Јозефом целог свог живота. Јозеф је веома ценио музику свог брата, до те мере да је осећао да су Михаилова религиозна дела супериорнија од његових.[6] Године 1802, када су Михаелу „и Естерхази и велики војвода од Тоскане понудили уносне и часне положаје“, он је писао Јозефу у Беч тражећи савет да ли да прихвати ове положаје. Ипак, на крају је одлучио да остане у Салцбургу.[7] Михаел Хајдн је преминуо у Салцбургу у 68. години живота.

Црква Светог Петра у Салцбургу и улаз у библиотеку Михаела Хајдна.

Дело

Хајднова религиозна хорска дела се генерално сматрају његовим најважнијим; његов музички укус и вештина најбоље су се показали у његовим црквеним композицијама које су већ за његовог живота сматране старомодним.[8] Нека од ових дела укључују:

  • Реквијем за смрт надбискупа Зигмунда (лат. Requiem pro defuncto Archiepiscopo Sigismundo) у ц-молу, који је у великој мери утицао на Реквијем од Моцарта;
  • Шпанска миса (лат. Missa Hispanica);
  • Последња миса св. Фрање у де-молу;
  • Мотет Лауда Сион, којег је желео да се пева на његовој сахрани.

Хајдн је такође био плодан композитор секуларне музике, укључујући 41 симфонију и дувачке партите, и више концерата и камерне музике, укључујући гудачки квинтет у Ц-дуру за који се некада сматрало да га је створио његов брат Јозеф. Симфонија Г-дур, за коју сада знамо да је 25. симфонија Михаела Хајдна, дуго се сматрала да је Моцартова симфонија бр. 37. Забуна је настала јер је откривен аутограм са почетним ставом симфоније у Моцартовој руци, а остатак у туђој руци. Сада је познато да је Моцарт компоновао спори увод у први став, али остатак дела је компоновао Михаел Хајдн.

Неколико дела Михаела Хајдна утицало је на Моцарта. Три примера су:

  • Те Деум, „који је Моцарт касније подражавао у К. 141“;[9]
  • Финале Симфоније бр. 23, које је утицало на финале Г-дур квартета, К. 387;
  • Фугални прелаз и не-фугална завршна тема Г-дура другог предмета излагања финала и Михаелове симфоније бр. 28 (из 1784. године) и Моцартове последње Симфоније бр. 41 (Јупитер) из 1788. године. Оба дела су компонована у Ц-дуру.

Извори

  1. ^ Anderson, Robert (август 1982). „Mostly unknown”. The Musical Times. 123: 556. JSTOR 962794. doi:10.2307/962794. 
  2. ^ Dies 1810, стр. 86.
  3. ^ „Michael Haydn | German musician”. 
  4. ^ Kenyon, стр. 154: "Michael Haydn indeed, according to Leopold, was taking to drink. He was sometimes under its influence at the organ during High Mass ..."
  5. ^ Kenyon, стр. 197: "In January 1798, Michael Haydn, who had succeeded to one of Leopold Mozart's minor posts, that of teacher to the Cathedral choir boys, found among the new entry a likeable and promising lad of 11 named Carl Maria von Weber."
  6. ^ Rosen 1997, стр. 366.
  7. ^ H. C. Robbins Landon, The Collected Correspondence and London Notebooks of Joseph Haydn (Fair Lawn, New Jersey: Essential Books, 1959; 214), draft of a letter to Haydn's brother, Johann Michael, in Salzburg using the German familiar second-person "Du" form (Vienna, 22 January 1803).
  8. ^ C., M. (април 1953). „Review of Michael Haydn: Ein Vergessener Meister by Hans Jancik”. Music & Letters. Oxford University Press. 34: 160—161. JSTOR 730844. 
  9. ^ Kenyon, стр. 44.

Додатна литература

Спољашње везе