Мирољуб Недовић је рођен у Нишу, 1961. године. Почео је да глуми 1979. године у Омладинском позоришту „Трећа половина“. Позориште је водио Десимир Станојевић, а кад је прешао у Београд, 1990. године, Мирољуб је са супругом Иваном преузео позориште. Данас је уметнички руководилац Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша. Такође је глумац нишког Народног позоришта[1] од 1983. године. Одиграо је више од осамдесет улога. Као драмски писац написао је двадесетак комада, од којих је већина награђена на фестивалима и конкурсима.[2] Као редитељ режирао је углавном комаде које је сам написао.[3] Члан је „Удружења драмских уметника Србије“[4][а], „Удружења драмских писаца Србије“[5][б], „Савеза риболоваца“ и „Савеза извиђача“.[7] Није члан ниједне странке. Учесник је рата 1999. године. У децембру 2013. године Недовић је обележио 30 година каријере представом „Маде ин Ниш“, премијерно изведеном у нишком Народном позоришту. Представа је комбинација риалитија, стендап комедије и кабареа, а Недовић је написао текст и режирао представу.[2][8] Ожењен је глумицом Иваном Недовић, са којом има две кћери. Живи и ради у Нишу.[9][10][11]
Краљевић Марко и Муса Кесеџија (историјско еколошка комедија за децу), музику за представу је компоновао Ненад Милосављевић, фронтмен групе Галија.[10]
Режирао је четрдесетак представа, углавном за текстове које је сам написао. Највећи успех код публике имале су његове режије кабареа: Нишка кабаришка, Виц кабаре, Дечји рок енд рол кабаре и Женски шовинистички кабаре.[6]
Режирао је у нишком Народном позоришту, позоришту „Зоран Радмиловић“ у Зајечару и позоришту младих „Трећа половина“.
Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије)
Нишки драмски писци (Просвета, Ниш)
Савремени нишки писци (Градина, Ниш)
Његова драма Тамни вилајет налази се у првом тому штампане едиције „Савремена српска драма“ из 1998. године, којег издаје „Удружења драмских писаца Србије“.[24]
Награда „11. јануар”, највеће признање града Ниша, уручено 11. јануара 2020. године у Светосавском дому.[25]
Награде за глуму
Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1985. године, у представи Хотел слободан промет - Ж. Фејдо.
Награда УДУ за младог глумца на фестивалу „Јоаким Вујић“ у Нишу, 1989. године, у представи Ружење народа - С. Селинић.
Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1990. године, у представи Дама из Максима - Ж. Фејдо.[7]
Награде за драме
Награда за најбољи драмски текст на конкурсу „Бен Акиба“, Удружења драмских писаца Србије, за текст Семе.
Награда за најбољи драмски текст на фестивалу „Јоаким Вујић“ за текст Семе у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
Награда за најбољи текст на фестивалу еколошких представа у Бачкој Паланци за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.
Награда за најбољи текст на фестивалу у Книну за текст Семе у извођењу бањалучког Народног позоришта.
Награда за најбољи текст на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
Награда за режију на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду, за представу Сама у кући у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.[7]
Критике
У зборнику „Савремена српска драма“ о драми Тамни вилајет, позоришни и књижевни критичар Радомир Путник пише:
Недовић пише економично, његови дијалози су кратки и спонтани, одражавају нервозу ликова драме. До суштине сваке приче долази се најкраћим путем у коме реплике делују синхроно с акцијом.[26]
