Мирољуб Манојловић

Мирољуб Манојловић
Мирољуб Манојловић
Лични подаци
Датум рођења(1948-06-19)19. јун 1948. (76 год.)
Место рођењаЖабари, засеок Г. Ливадици,  ФНРЈ, данас  Србија

Др Мирољуб Манојловић (Жабари, 1948) српски је доктор историјских наука, хроничар Пожаревца и Браничевског округа.[1]

Биографија

Рођен је у Жабарима, засеоку Г. Ливадици 19. јуна 1948. године, од оца Николе и мајке Милице. У Жабарима је завршио Основну школу, а Учитељску школу у Пожаревцу. Извесно време радио је као учитељ у Кочетину и истовремено студирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи опште и националне историје.

По завршетку студија радио је као професор у Гимназији у Петровцу на Млави и Гимназији у Баточини, потом у Медицинској и Пољопривредној школи у Пожаревцу. Краће време радио је као библиотекар у Народној библиотеци у Пожаревцу. Током рада у школама завршио је и Факултет политичких наука у Београду и истовремено студирао на постдипломским студијама на Правном факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Филозофском факултету Београдског универзитета.[2]

Био је директор Народног музеја у Пожаревцу скоро две деценије. Покренуо је издавање часописа VIMINACIVM и у њему био, до 15. броја главни и одговорни уредник.

Учествовао је на стручним и научним симпозијумима код нас и у иностранству (Грчка) и имао више реферата. Стални је сарадник Српског биографског речника (личности) у издању Матице српске, и Енциклопедије српске Српске академије наука и уметности. Написао је и сценарије за документарне филмове: 185 година Окружног суда у Пожаревцу, Народни музеј Пожаревац, Поетика мале вароши (Жабари), аутор је и више музејских изложби. Живи и ствара у Пожаревцу. Служи се француским, италијанским, енглеским и грчким језиком.

Библиографија

У свом истраживачком раду углавном се бави изучавањем прошлости пожаревачког краја. До сада је објавио више књига, самостално или као коаутор.

Као аутор

  • Жабари,
  • Браничевски алманах,
  • Александровац,
  • Синдикални покрет Пожаревца 1870—2000,
  • Пожаревац од турске касабе до српске вароши 1804—1858,
  • Град Пожаревац - 170 година локалне управе и самоуправе,
  • Значајни Пожаревљани,
  • 125 година ОШ „Вук Караџић” у Пожаревцу,
  • Пожаревац окружна варош 1858—1918,
  • Пожаревац у међуратном времену: 1918—1941.[3]

Као коаутор

  • Народна библиотека у Пожаревцу,
  • Народни музеј Пожаревац,
  • Окружно здање,
  • Пољопривредна школа у Пожаревцу,
  • Музичка школа у Пожаревцу,
  • Основна школа „Краљ Александар” у Пожаревцу,
  • Педесет година Галерије Милене Павловић-Барили у Пожаревцу,
  • Пожаревачка гимназија 1862—2012,
  • Србија и Браничево у Великом рату 1914—1918.

Приредио је две збирке архивских докумената из Архива Србије и то: Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1815—1839, и Нахијски суд у Пожаревцу 1821—1839.

Приредио је за штампу и књигу Михаила Душманића Робство и слобода, Кнез Милош и Пожаревац, Медицинска школа у Пожаревцу 1947—2017,

У нашим и страним научним и стручним часописима објавио је више десетина радова (VIMINACIVM, Браничево, Историјски часопис, Летопис Матице српске, BALCANICA), као и у листовима: Реч народа, Грађанин, Политика, Браничево–Данас и другима.

Награде и признања

За свој рад и допринос Манокловић је добио многа признања као што су она највиша: Награде и Октобарске повеље Града Пожаревца и Октобарске награде Општине Жабари.[3][4]

Види још

Извори

  1. ^ „ДР МИРОЉУБ МАНОЈЛОВИЋ: Хроничар пожаревачке вароши”. Реч народа. Приступљено 1. 3. 2022. 
  2. ^ „ДР МИРОЉУБ МАНОЈЛОВИЋ: Хроничар пожаревачке вароши”. recnaroda.co.rs. Приступљено 1. 3. 2022. 
  3. ^ а б „Живот који је забележен кроз време”. recnaroda.co.rs. Приступљено 1. 3. 2022. 
  4. ^ „Dokazali ste se kada vas grad prizna”. danas.rs. Приступљено 1. 3. 2022. 

Спољашње везе