Отац му је био Хрват, а мајка Српкиња. Према сопственом казивању био је по националности Хрват, а према делу припадник српског ликовног стваралаштва и српске историје уметности.[1][2]
Завршио је Шумарски факултет у Београду, где је живео од 1953. године, али се бавио сликарством и списатељством. Био је члан и теоретичар уметничке групе "Медиала" којој су припадали Шејка, Вуковић, Оља Ивањицки, Милић Станковић (Милић од Мачве), Драгош Калајић, Милован Видак и Љуба Поповић. Био је уредник титоградског (подгоричког) листа „Овдје“ и сарадник више листова и часописа као што су: Видици, Дело, Савременик, Књижевне новине и Политика. Бави се проблемима савремене уметности како књижевношћу тако и ликовном уметношћу. Његова платна приказују надреални свет окружен неизвесношћу. Од 1992. живео је у Хрватској.
Преминуо је 16. јануара 2023. године у Утрехту.[1]
Библиографија
Глад, Матица Српска, Нови Сад (1964)
Звекир, Просвета, Београд (1969)
Сатана, М. Главуртић, Београд (1978)
Псине, Запис, Београд (1982)
Пакао, М. Главуртић, Београд (1986)
Сатана у савременом човеку и свету, Ихтус, Београд (1996)
Протић, Б. Миодраг (1970). „Миро Главуртић”. Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 525 страна.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
„Главуртић, Миро”. Српска породична енциклопедија Том 6. (на језику: (језик: српски)). Београд: Народна књига и Политика. 2006. стр. 148 страна. ISBN978-86-331-2933-6.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)